Где завршава цивилизација започиње Ужас: културно обликовање страха у Симонсовом „Терору“

Apstrakt

У роману „Терор“ (2007) америчког књижевника Дена Симонса, као и у истоименој телевизијској серији снимљеној по књизи (2018), описује се један од најпознатијих подухвата у оквиру вишедеценијске британске потраге за такозваним Северозападним пролазом у деветнаестом веку, Френклинова експедиција. Оно по чему је дата експедиција постала позната био је њен нестанак у арктичким беспућима упркос – за своје доба – најсавременијој технолошкој опремљености, као и по томе што јој је командни кадар био састављен од искусних истраживача. Симонсово приказивање околности које су довеле до пропасти експедиције засновано је у одређеној мери на научним сазнањима о томе, прикупљаним од првих потрага за њом па све до данас, али и на културној представи о експедицији, која се обликовала најпре у Великој Британији, а потом и у Канади и САД, током тог временског периода. Као суштину културне комуникације која се остварује романом и серијом видимо немоћ цивилизације као извор страха – или ужаса – пред социјално онтолошки неизвесном позицијом у коју су доведени људи онда када бивају измештени изван свог оригиналног социокултурног контекста и затекну се у условима у којима његове норме могу бити супротстављене мерама које се предузимају зарад физичког опстанка. Дати страх културне је природе: корен му је у ситуационо изазваној помисли како је могуће да је стварност другачија од оне коју дефинишу друштвени поредак и културне норме, то јест да правила која чине наш свет познатим и подложним људској контроли не важе у потпуности, што његове границе чини пропустљивим за оне ствари са којима човек није у стању да се успешно суочи на основу својих урођених способности и културног развоја.