Compatibility of UNESCO and Council of Europe Cultural Heritage Concepts

Jelena Ćuković

doi:10.21301/eap.v14i4.7

Auteurs

Jelena Ćuković Institute of Ethnology and Anthropology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Serbia https://orcid.org/0000-0003-2061-5232

DOI :

https://doi.org/10.21301/eap.v14i4.7

Mots-clés :

patrimoine culturel, l’Unesco, Conseil de l’Europe, conventions

Résumé

La même année où l’Unesco a adopté la Convention sur la protection du patrimoine culturel immatériel, la République de Serbie est devenue membre du Conseil de l’Europe. La protection du patrimoine immatériel et matériel s’effectue en Serbie selon les règlements de ces deux institutions. Ce travail est basé sur une analyse comparative des deux documents les plus importants pour le patrimoine culturel (immatériel), des institutions particulières: la Convention de l’Unesco sur la préservation du patrimoine culturel immatériel de l’humanité de 2003 et la Convention-cadre du Conseil de l’Europe sur la valeur du patrimoine culturel pour la société de 2005. L’objectif de l’article est de comparer les conceptions culturelles de l’Unesco et du Conseil de l’Europe et de relever les différences éventuelles dans les politiques culturelles dans ce domaine entre une institution mondiale d’une part et une institution européenne d’autre part.

Téléchargements

Les données relatives au téléchargement ne sont pas encore disponibles.

Références

Aykan, Bahar. 2014. „Whose Tradition, Whose Identity? The politics of constructing 'Nevruz' as intagible heritage in Turkey.“ European Journal of Turkish Studies 2 (19): 1-13.

Brown, Oli. 2005. EU Trade Policy and Conflict. Manitoba: International Institute for Sustainable Development.

Brujić, Marija. 2016. Evropeizacija u Srbiji početkom XXI veka. Beograd: Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Etnoantropološki problemi - Monografije.

Drača Muntean, Asja. 2011. „Potvrđivanje i implementacija UNESKO-ve konvencije o nematerijalnom kulturnom nasleđu u Republici Srbiji.“ Centar za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa, Nematerijalno nasleđe Srbije br. 1, 26-27.

Etinski, Rodoljub. 2013. Potreba redefinisanja pojma ljudskih prava. Novi Sad: Pravni fakultet.

Gačanović, Ivana. 2009. Problem evropskog identiteta. Uvod u antropologiju Evropske unije. Beograd: Srpski genealoški centar – Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.

Gavrilović, Ljiljana. 2011. „Potraga za osobenošću, izazovi i dileme unutar kocepta očuvanja i reprezentovanja nematerijalnog kulturnog nasleđa“ Etnoantropološki problemi 6 (2): 221-234.

Krstanović Lukić, Miroslava i Zorica Divac. 2012. „Programiranje nematerijalnog kulturnog nasleđa grada“. Glasnik Etnografskog instituta SANU LX (2): 9-23.

Samadi Rendi, Leila. 2008. „Final Report of Second Coordinating Meeting of the Countries Celebrating Nowrouz Preparation of Nowrouz Multi-National File.“ Milli Folklor 20 (79): 110-111.

Taylor, Mary. 2009. „Intangible Heritage governance, cultural diversity, ethno-nationalism.“ Focaal 55 (2): 41-58.

Tunbridge, John and Graham Ashworth. 1996. Dissonant heritage: the management of the past as a resource in conflict. Wiley.

Zechenter, Elizabeth. 1997. „In the Name of Culture: Cultural Relativism and the Abuse of Individual Author(s).“ Journal of Anthropological Research 53(3): 123-145.

Izvori

Savet Evrope. 2005: Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo.

http://www.kultura.gov.rs/docs/stranice/82128418889499865927/6.%20Okvirna%20konvencija%20Saveta%20Evrope%20o%20vrednosti%20kulturnog%20nasledja%20za%20drustvo(Faro,%202005).pdf

Unesko. 2003: Konvencija o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. http://www.kultura.gov.rs/docs/stranice/82128418889499865927/12.%20Konvencija%20o%20ocuvanju%20nematerijalnog%20kulturnog%20nasledja%20(Pariz%202003).pdf

Sajt Uneska

https://en.unesco.org/