Управљање ритуалном отпорношћу: Међусобна игра промена и континуитета у манастиру Шаолин током пандемије KОВИД-19

Apstrakt

Глобална криза изазвана пандемијом Ковида-19 довела је до значајних поремећаја у религијском животу и ритуалним праксама унутар већине религијских заједница широм света. Овај чланак истражује отпорност и прилагодљивост ритуалних пракси унутар Манастира Шаолин у Кини током петомесечног карантина, који је трајао од 23. јануара до 22. јуна 2020. године. Користећи етнографске методе и ослањајући се на антрополошку теорију, студија испитује интеракцију између ритуала као статичке друштвене чињенице и као динамичног, прилагодљивост процеса у контексту монашког живота у Шаолину. Рад наглашава сложену интеракцију између статичких и динамичких елемената у обредној пракси, у циљу објашњавања реакције заједнице Шаолина на пандемију. 

Истраживање идентификује дихотомије одговорне за тензије које леже у основи сложене динамике инхерентне религијском животу заједнице Шаолина, а то су: религијско–секуларно, изолација–друштвени ангажман, дисциплина–слобода, традиција–иновација, и појединац–колектив. Праћење промена и конзистентности унутар ових дихотомија омогућило је расветљавање трансформацијских процеса који су покренути услед кризе, и идентификовање елемената религијског живота који су доживели промене, као и оних којој су остали константни. Ово истраживање нуди јединствен увид у механизме којима је отпорност остварена, и то уз помоћ стратегија које су омогућиле заједници да одржи, прилагоди и унесе новине у своје ритуалне праксе усред невоља које је криза изазвала.