Contribution à l’étude du développement de l’activité muséale dans la Serbie occupée au cours de la Deuxième Guerre mondiale
DOI :
https://doi.org/10.21301/eap.v17i4.12Mots-clés :
musées, patrimoine, politique culturelle, gouvernement de Milan Nedić, occupation, collaboration, Deuxième Guerre mondialeRésumé
On considère que les bases générales de l’activité patrimoniale sur le territoire de la Serbie ont été posées après la fin de la Deuxième Guerre mondiale lorsque une série de lois a été adoptée, et lorsqu’en dehors de Belgrade a commencé la création accélérée de nouveaux musées, des archives et des instituts pour la protection des monuments culturels, jusque là inexistants. De nouvelles recherches rendent compte de la conception d’une série de démarches innovatives qui à ce sujet ont été entreprises au cours de la Deuxième Guerre mondiale par le gouvernement collaborationiste de Milan Nedić. Un décret a été adopté, ayant force de loi, sur la conservation des antiquités et l’Institut pour la conservation des antiquités a été fondé, comme une sorte de précurseur de l’Institut actuel pour la protection des monuments culturels. En même temps l’initiative de la création d’un nombre de nouveaux musées à l’intérieur de la Serbie a été lancée. La formation d’un réseau fonctionnel muséal sur trois niveaux – national, départemental et local - a été projetée, avec la spécialisation de chacun des musées, et en accord avec les caractéristiques historico-culturelles des territoires concrets. On a également travaillé sur un décret particulier concernant les musées.
Téléchargements
Références
Anonim 1. 1941. “Državni savetnik g. dr. Turner posetio je juče Muzej kneza Pavla : Muzej je ponov otvoren”. Obnova, br. 58, 10. 09. 1941.
Anonim 2. 1941. “Danas je na svečan način ponovo otvoren Dom kulture : U prisustvu pretstavnika nemačkih vlasti i članova srpske vlade, Dom je otvorio pretsednik Gradskog poglavarstva g. Drag. Jovanović”. Obnova, br. 146, 22. 12 1941.
Anonim 3. 1942. “Kome će pripasti jedna privatna biblioteka milionske vrednosti: Kragujevački profesor koji je dugogodišnjim trudom uspeo da stvori jednu retku kulturnu riznicu traži sada dostojnog naslednika”. Obnova, br. 235, 11. 04. 1942.
Anonim 4. 1942. “Da li će se osnovati Muzej Srpskog narodnog pozorišta : Jedan zanimljiv predlog”. Obnova, br. 284, 10. 06. 1942.
Anonim 5. 1942. “Jedna nova kulturna ustanova: Osnivanje muzeja u Užicu”. Obnova, br. 394, 16. 10. 1942.
Anonim 6. 1942. “Osnivanje muzeja u Užicu”. Novo vreme, br 449, 17. 10. 1942.
Anonim 7. 1942. “Značajna aktivnost u Kruševačkom okrugu”. Obnova, br. 414, 9. 11. 1942.
Anonim 8. 1942. “Osnivanje muzeja u okružnim mestima”. Novo vreme, br. 473, 14. 11. 1942.
Anonim 9. 1942. “Osniva se Muzej Okruga moravskog”, Novo vreme, br. 474, 15. 11. 1942.
Anonim 10. 1943. “Naši muzeji i privatni sabirači dragocenosti: Privatne kolekcije - osnov muzejskog blaga”. Obnova, br. 463, 9. 11. 1943.
Anonim 11. 1943. “Akcija za osnivanje okružnog muzeja u Valjevu : Najveći deo ovoga muzeja biće posvećen porodici Nenadovića”. Obnova, br. 468, 15. 01. 1943.
Anonim 12. 1943. “Stvaranje gradskog muzeja u Smederevu : Osnovan je odbor koji će raditi na osnivanju muzeja”. Novo vreme, br. 647, 10. 06 1943.
Anonim 13. 1943. “Ustanovljen je Braničevski muzej u Požarevcu”. Novo vreme, br. 649, 12. 06. 1943.
Anonim 14. 1943. “Muzej praiostorijske Vinče”. Kolo, 19. 06. 1943.
Anonim 15. 1943. “Osnivanje Muzeja u Šapcu : Naročiti odbor radiće na stvaranju i uređenju muzeja”. Novo vreme, br. 658, 23. 06. 1943.
Anonim 16. 1944. “Stvaranje pozorišnog muzeja : Miomir Denić poklonio zbirku skica raznih scenografa”. Novo vreme, br. 842, 26. 01. 1944.
Anonim 17. 1944. “Od Bačvanskog i Milke Grgurove do Dušana Radenkovića : Osnivanje Muzeja Narodnog pozorišta”. Obnova, br. 789, 2. 02. 1944.
Anonim 18. 1944. “Uspeh muzeološkog tečaja : Spremanje kadra našeg muzeološkog podmlatka”. Obnova, br. 794, 8. 02. 1944.
Anonim 19. 1949. “Reorganizacija naših muzeja”, Muzeji, br. 3-4, Beograd, Muzejsko društvo Srbije, 1949: 2-10.
Anonim 20. 1943. „Zaštita spomenika naše prošlosti“, Srpski narod, 23. oktobar 1943.
Anonim 21. 1943. „Beleške odeljenja za visoko obrazovanje i narodnu kulturu“, Prosvetni glasnik, 1. maj 1943.
Anonim 22. 1943. „Etnografski muzej“, Kolo, 31. jul 1943.
Anonim 23. 1943. „Beleške: Odeljenje za visoko obrazovanje i narodnu kulturu“, Prosvetni glasnik, 5. maj 1943.
Arsenijević, Grada. 2005. „Osnivanje i prvih deset godina rada Narodnog muzeja u Kragujevcu“. Šumadijski anali, 2: 171-182.
Bandović, Aleksandar. 2013. „Naučne mreže Miodraga Grbića i njihov uticaj na srpsku arheologiju“. Etnoantropološki problemi, 11 (3). https://doi.org/10.21301/EAP.V11I3.9
Bandović, Aleksandar. 2014. “Muzejski kurs i arheologija tokom II svetskog rata u Beogradu”. Etnoantropološki problemi, 9 (3): 625-645. https://doi.org/10.21301/EAP.v9i3.5
Bandović, Aleksandar. 2019. “Miodrag Grbić i nastanak kulturno-istorijske arheologije u Srbiji”, Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, odeljenje za arheologiju.
Benderać, Ljiljana. 2000. Muzeji Srbije. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.
Borković, Milan. 1979. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944. Beograd: Sloboda.
B. T. 1943. „Muzej preistorijske Vinče“. Kolo, 19. jun 1943, 17.
Dimić, Ljubodrag. 1988. Agitprop kultura – agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945–1952. Beograd:Rad.
Dobronić, Lejla. 1952. “Prikaz povjesti u zavičajnim muzejima”. Muzeji – organ Srpskog muzejskog društva, br. 7, Beograd 1952: 27-35.
Đukić, Dušan. 1942. “Za čuvanje starina”. Srpski narod, br. 26, 28. 11. 1942.
Grbović, Duško. 2017. 60 godina Zavičajnog muzeja u Jagodini (1953/4/5 – 2013). Jagodina: Zavičajni muzej Jagodina.
Grupa autora. 1996. Narodni muzej Požarevac : 1896-1996. Požarevac: Narodni muzej.
Hasanagić, Edib. 1975. “Muzeji Srbije danas”. Bilten Zajednice muzeja Srbije,5/1975: 3-10.
Jovanović, Miodrag. 1994. Muzeologija i zaštita spomenika culture. Beograd: Filozofski fakultet i Plato.
Jovanović Simić, Jelena. 2019. Muzealizacija medicine : muzeji i zbirke u Srbiji. Beograd: Muzej nauke i tehnike.
Krivošejev, Vladimir. 2012. Muzeji, menadžment, turizam : ka savremenom muzeju, od teorije do prakse. Valjevo – Beograd: Narodni muzej Valjevo, NIP Obrazovni informator.
Krivošejev, Vladimir. 2021. „Sedam decenija razvoja“. U: Tragom prošlosti : Narodni muzej Valjevo 1951 – 2021, uredio Vladimir Krivošejev: 15-63. Valjevo: Narodni muzej Valjevo.
Кrstić, Branislav. 2010. Spomenička baština : svjdočanstvo i budućnost prošlosti. Beograd: Službeni glasnik.
Kumović, Mladenko. 2001. Muzeji u Vojvodini (1947–1997). Novi Sad: Muzej Vojvodine.
Lazić, Miroslav. 2021. Eksplozija u Smederevu 5. juna 1941. godine : 80 godina posle. Smederevo – Beograd: Muzej u Smederevu – Službeni glasnik.
Lin, Nikolas. 2011. Otmica Evrope: Sudbina evropskih dragocenosti u Trećem Rajhu i Drugom svetskom ratu. Beograd: Geopoetika izdavaštvo.
Majzner, Josif. 1942. “Slučaj Muzeja kneza Pavla”. Naša borba, br. 18/19, 4. 01. 1942.
Marković, Željko. 2010. „O predlogu za osnivanje muzeja u Užicu za vreme Drugog svetskog rata : prilog izučavanju kulturne istorije grada 1941–1945“. Užički zbornik 34 (1): 157–162.
Marković, Miloš. 1943a. “Mladi muzejci nastavljaju sa radom : Drugi semestar tečaja za osposobljavanje muzejskih stručnjaka otpočeo 1 aprila”. Novo vreme, br. 595, 8. 04. 1943.
Marković, Miloš. 1943b. “Koji će gradovi biti muzejska središta”. Novo vreme, br. 606, 21. 04. 1943.
Marković, Miloš. 1943v. “Vinčanski muzej u Beogradu je najbogatiji na Balkanu”. Novo vreme, br. 644, 6. 06. 1943.
Mano-Zisi, Đorđe. 1942a. “Jedan primer”. Naša borba, br. 18/19, 4. 01. 1942.
Mano-Zisi, Đorđe. 1942b. Feljton: “Dokumenti srpske kulture u Muzeju kneza Pavla”. Obnova, br. 194, 20. 02. 1942; br. 195, 21. 02. 1942; br. 238, 15. 04.1942; br. 248, 27. 04. 1942.
Mano-Zisi, Đorđe. 1972, “Razmišljanja o nekim pitanjima razvoja muzeja”. Bilten Zajednice muzeja Srbije 2/1972.
Medaković, Dejan. 1998. Efemeris: hronika jedne porodice, Beograd.
M, M. 1943. „Zakonom zaštićen 271 spomenik srpske istorije“. Novo Vreme, 15. oktobar 1943.
Nastasijević, Svetomir. 1942. “Za bolju budućnost naše umetnosti”. Naša borba, br. 31, 5. 04. 1942.
Nastasijević, Živorad. 1942. “Kriza naše likovne umetnosti”. Naša borba, br. 42, 21. 06. 1942.
Ninošević, Mira, ur. 2018. Narodni muzej Leskovac : 1948 – 2018. Leskovac: Narodni muzej.
Parežanin, Ratko. 1942. “Etnografski muzej biće ponovo uređen : Ministarstvo prosvete ustupilo je muzeju svoju zgradu u Balkanskoj ulici”. Obnova, br. 192, 18. 02. 1942.
Petranović, Branko. 1992. Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
Popović, Milan. 1941. “Beogradski muzeji trebalo bi uskoro da otvore svoja vrata”. Novo vreme, br. 24, 8, 9. i 10. 06. 1941.
Popović, Milan. 2001. Istorija planinarstva užičkog kraja. Užice: IC Kadinjača.
Radosavljević, Sanja. 2018. U očima posetilaca : Muzej Кrajine kroz istoriju nastanka, stalne postavke i Кnjigu utisaka. Negotin: Muzej Кrajine.
Roth, Andreas. 2020. Johann Albrecht von Reiswitz (1899–1962): Vom unbequemen Südosteuropaexperten zum Kunstschützer. Graz: Ares Verlag, 2020.
Stojanović, Aleksandar. 2012a. Srpski civilni / kulturni plan vlade Milana Nedića. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
Stojanović, Aleksandar. 2012b, „Radoslav Grujić o prenosu moštiju srpskih svetitelja aprila 1942. godine iz NDH u okupiranoj Srbiji“. Tokovi istorije, 1/2012, 69-86.
Stojanović, Aleksandar. 2015. Ideje politički projekti i praksa vlade Milana Nedića. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
Tomić, Stevan. 1958. Pravna zaštita spomenika kulture u Jugoslaviji. Beograd: Savezni institut za zaštitu spomenika kulture.
Vučković, Dragomir. 1942. “Etnografski muzej biće ponovo otvoren : Izložba modela seoskih kuća od najstarijih vremena do danas”. Novo vreme, br. 407, 29. 08. 1942.
Zec, Dejan. 2019. „Svakodnevni život u okupiranom Beogradu (1941-1944), Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, odeljenje za istoriju.
Živković, Nikola. 1994. Pljačka zlata i kulturnih dobara u Jugoslaviji 1941-1945. Beograd: Institut za savremnu istoriju.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
