«Le global» face au «local»: deux lectures des positions théorico-méthodologiques de Branko Gavela
DOI :
https://doi.org/10.21301/EAP.v9i3.6Mots-clés :
archéologie protohistorique, Branko Gavela, changement de paradigme, contexte local de la discipline, Miloje M. Vasić, archéologie historico-culturelleRésumé
L‘article offre deux lectures possibles du traité de Branko Gavela qui discute les problèmes méthodologiques de l’archéologie protohistorique. Par l’application de deux perspectives différentes, dont une est basée sur l’utilisation de la division générale du développement de la pensée archéologique, et l’autre sur la prise en compte du contexte spécifique local de l’archéologie, on aboutit à des interprétations différentes des conclusions méthodologiques de Gavela. En attirant l’attention sur l’insuffisance de l’analyse des positions de l‘auteur uniquement a l’aide d’un schéma généralisant concernant le développement à trois niveaux de la pensée archéologique, l’article souligne la nécessité de placer les textes spécialisés dans le contexte local de la discipline. Au lieu d‘une appréhension des observations méthodologiques de Gavela en tant que de l‘«annonciateur» des changements théoriques dans l’archéologie, par un tel procédé l‘on aboutit à une image complètement différente du rôle de son texte, rôle entièrement dépendant de la situation spécifique où se trouvait l’archéologie en Serbie après la Seconde Guerre mondiale.
Téléchargements
Références
Arnold, Bettina. 1990. The past as propaganda: totalitarian archaeology in Nazi Germany. Antiquity 64: 464–478.
Babić, Staša. 2002. “Still innocent after all these years? – Sketches for a social history of archaeology in Serbia”. In Archäologien Europas: Geschichte, Methoden und Theorien/ Archeologies of Europe: History, Methods and Theories, eds. Peter F. Biehl, Alexander Gramsch and Arkadiusz Marciniak, 309–322. Tübinger Archäologische Taschenbücher 3. Münster: Waxmann.
Babić, Staša. 2006. “Archaeology in Serbia – A Way Forward?” In Homage to Milutin Garašanin, eds. Nikola Tasić and Cvetan Grozdanov, 655–659. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts.
Babić, Staša. 2009. Jezik arheologije II, ili: Kako sam preživela promenu paradigme. Etnoantropološki problemi 4/1: 123–132.
Babić, Staša. 2011. Čemu još istorija arheologije? Etnoantropološki problemi 6/3: 565–577.
Babić, Staša. 2013. Kakva nam arheologija treba? Etnoantropološki problemi 8/3: 621–631
Bandović, Aleksandar. 2012. Gustaf Kosina i koncept kulture u arheologiji. Etnoantropološki problemi 7/3: 629–648.
Benac, Alojz. 1973. O identifikaciji ilirskog etnosa. Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja 9: 93–108.
Benac, Alojz. 1987. „O etničkim zajednicama starijeg željeznog doba u Jugoslaviji”. U Praistorija jugoslovenskih zemalja V, željezno doba, ur. Alojz Benac, 737–802. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
Childe, Gordon, V. 1953. Keltski oppidum Židovar by Branko Gavela 62 pp., Serbian text in Roman characters, 6 pp. French résumé, and 58 plates. Univerzitet u Beogradu, 1952. Antiquity 27/107: 176.
Garašanin, Milutin. 1964a. „Problem kontinuiteta u arheologiji”. U VI Kongres arheologa Jugoslavije, ur. Jovan Todorović, 9–45. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Garašanin, Milutin. 1996. Razgovori o arheologiji, prir. Staša Babić i Miodrag Tomović. Beograd: 3T.
Gavela, Branko. 1952a. Keltski oppidum Židovar: prilog kulturnoj istoriji naše zemlje protoistoriskog doba. Beograd: Naučna knjiga.
Gavela, Branko. 1956а. Praistorijska arheologija. Beograd: Nolit.
Gavela, Branko. 1971. „O arheološkom identifikovanju ilirskog etnosa”. U Materijali VII, Simpozijum praistorijske sekcije Arheološkog društva Jugoslavije, ur. Jovan Todorović, 21–39. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije i Muzej Brodskog Posavlja.
Graves-Brown, Paul, Jones, Siân and Gamble, Clive eds. 1996. Cultural Identity and Archeology: The construction of European communities. London: Routledge.
Härke, Heinrich. 1995. “ʻThe Hun is a Methodological Chapʼ: Reflections on the German tradition of pre- and proto- history”. In Theory in Archaeology. A world perspective, ed. Peter. J. Ucko, 47–61. London: Routledge.
Karl, Raimund. 2004. Zur Theorierezeption in der Ur- und Frühgeschichte in Ostösterreich seit 1945. Archäologische Informationen 27/2: 269–292.
Kuzmanović, Zorica. 2012. Uticaj lingvistike na kulturno-istorijsku arheologiju. Etnoantropološki problemi 7/3: 615–628.
Kuzmanović, Zorica. 2013. Repozicioniranje uloge antičkih pisanih izvora u arheologiji. Etnoantropološki problemi 8/3: 763–778.
Lozny, Ludomir, R. 2011. Introduction to Comparative Archeologies: A Sociological View of the Science of the Past, ed. Ludomir R. Lozny, 1–20. New York: Springer.
Lozny, Ludomir, R.( ed.) 2011. Comparative Archeologies: A Sociological View of the Science of the Past. New York: Springer.
Meskell, Lynn (ed.) 1998. Archaeology Under Fire: Nationalism, politics and heritage in the Eastern Mediterranean and Middle East. London: Routledge.
Mihajlović, Vladimir, D. 2014. “Tracing ethnicity backwards: the case of the ‘Central Balkan Tribes’”. In Fingerprinting the Iron Age: Approaches to identity in the European Iron Age. Integrating South-Eastern Europe into the debate, eds. Catalin N. Popa and Simon Stoddart, 97–107. Oxford: Oxbow books.
Olsen, Bjørnar. 2002. Od predmeta do teksta: Teorijske perspektive arheološkog istraživanja. Beograd: Geopoetika.
Palavestra, Aleksandar. 2012. Vasić pre Vinče (1900–1908). Etnoantropološki problemi 7/3: 649–679.
Palavestra, Aleksandar. 2013. Čitanja Miloja M. Vasića u srpskoj arheologiji. Etnoantropološki problemi 8/3: 681–715.
Trigger, Bruce, G. 1989. A history of archaeological thought. Cambridge: Cambridge University Press.
Ucko, Peter, J. 1995. “Introduction: Archaeological Interpretation in a World Context”. In Theory in Archaeology. A world perspective, ed. Peter. J. Ucko, 1–28. London: Routledge.
Wylie, Alison, 2002. Thinking from Things: Essays in the Philosophy of Archaeology. Berkeley: University of California Press.
Wiwjorra, Ingo. 1996. “German archaeology and its relation to nationalism and racism”. In Nationalism and archaeology in Europe, eds. Díaz-Andreu Margarita and Timothy Champion, 164–188. London: UCL Press – Westview Press.
*
Бабић, Сташа. 2008. Грци и други. Београд: Clio.
Бошковић, Ђурђе. 1983. „Развој археолошке науке после ослобођења”. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983, ур. Милутин Гарашанин, 41–75. Београд: Српско археолошко друштво.
Васић, Милоје, М. 1932. Преисториска Винча I. Индустрија цинабарита и косметика у Винчи. Београд: Државна штампарија.
Васић, Милоје, М. 1948. Јонска колонија Винча. Зборник Филозофског факултета 1: 85–135.
Васић, Милоје М. 1951. Pro domo. Старинар 2: 295
Васић, Милоје М. 1955. Диригована археологија. Историски часопис САН 5: 1–3.
Гавела, Бранко. 1952b. Келтски опидум Жидовар. Рад војвођанских музеја 1: 48–59.
Гавела, Бранко. 1953. Један прилог етничкој и хронолошкој детерминацији панонске керамике у средњем Подунављу. Рад војвођанских музеја 2: 59–66.
Гавела, Бранко. 1955a. Методски проблеми протоисториске археологије наше земље. Зборник филозофског факултета 3: 1–14.
Гавела, Бранко. 1955b. Винча и Илири. Старинар 3–4/1952–1953: 17–24.
Гавела, Бранко. 1956b. Економске основе најстаријих насеља у Београду и његовој околини. Годишњак Музеја града Београда 3: 9–20.
Гавела, Бранко. 1958. О најстаријим етничким агломерацијама на подручју Београда. Годишњак града Београда 5: 5–16.
Гавела, Бранко. 1960. Илири и Келти у Подунављу и на Балкану. Годишњак града Београда 7: 5–28.
Гавела, Бранко. 1961. О илирској компоненти у индоевропској диаспори. Старинар 11/1960: 1–8.
Гавела, Бранко. 1962. О проблему порекла и јединства Индоевропљана. Зборник Филозофског факултета 6-2: 55–69.
Гавела, Бранко. 1965. Винчин културни и хронолошки комплекс. Зборник Филозофског факултета 8-1: 9–25.
Гавела, Бранко. 1970. О етничким проблемима латенске културе Жидовара. Старинар 20/1969: 119–127.
Гавела, Бранко. 1976. Епоха келтске културе на Балкану. Зборник Филозофског факултета 13-1: 17–37.
Гавела, Бранко. 1977a. О значају компаративног метода у археолошким студијама. Научни преглед Научног друштва СР Србије 2/1976–1977: 37–46.
Гавела, Бранко. 1977b. Један поглед на историју балканских Келта. Balcanica 8: 53–63.
Гавела, Бранко. 1978. Предања и знања о старом Балкану. Београд: Нолит.
Гавела, Бранко. 1983. „Београдска археолошка школа”. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983, ур. Милутин Гарашанин, 77–82. Београд: Српско археолошко друштво.
Гарашанин, Милутин. 1964b. „Археологија и историја”. У Споменица у част новоизабраних чланова Српске академије наука и уметности књ. 26, 47–51. Београд: Српска академија наука и уметности.
Гарашанин, Милутин. 1983. „Српско археолошко друштво од 183–1983”. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983, ур. Милутин Гарашанин, 9–16. Београд: Српско археолошко друштво.
Кузмановић-Нововић, Ивана. 2012. „Научна мисао Бранка Гавеле”. У Антика, савремени свет и рецепција античке културе: зборник радова, ур. Ксенија Марицки Гађански, 156–164. Београд: Друштво за античке студије Србије.
Палавестра, Александар. 2005. „Добросуседско немешање. Српска археологија и етнологија”. У Етнологија и антропологија: стање и перспективе, Зборник Етнографског института САНУ 21, ур. Љиљана Гавриловић, 87–94. Београд: Етнографски институт.
Палавестра, Александар. 2011a. Културни контексти археологије. Београд: Филозофски факултет.
Палавестра, Александар 2011b. У служби континуитета. Етно-археологија у Србији. Етноантрополошки проблеми 6/3: 579–594.
Ружић, Мира. 2013. „О античкој уметности: историја уметности или археологија?”. У Антика и савремени свет, научници, истраживачи и тумачи: зборник радова, ур. Ксенија Марицки Гађански, 334–346. Београд: Друштво за античке студије Србије.
Срејовић, Драгослав. 1983. „Археологија на Великој школи и Универзитету у Београду”. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983, ур. Милутин Гарашанин, 17–25. Београд: Српско археолошко друштво.
Трговчевић, Љубинка. 2003. Планирана елита: о студентима из Србије на европским универзитетима у 19. веку. Београд: Историјски институт.
Џонсон, Метју. 2008. Археолошка теорија: увод. Београд: Clio.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
