Antropološka kritika teze o braku „kupovinom žena” kao prilog promišljanju interdisciplinarnosti

Apstrakt

Antropološka istraživanja pokazuju da razmene i transa­kcije koje dovode do sklapanja braka, bez obzira na kom principu počivaju i u kom obliku se pojavljuju, ne počivaju na logici tržišta već na logici razmene dara. Na taj način se ni razmena žena  za vre­dna materijalna dobra i dragocenosti (bridewealth), koja je (bila) dominantan oblik bračnih transakcija u Africi, ali i nekim delovima Azije i Okeanije, ne može tumačiti kao robna razmena i “kupovina žena”. Teza o “braku kupovinom žena”, razvijena u okviru viktori­janske evolucionističke paradigme, u antropologiji je odavno odba­čena. Istovremeno, novija istraživanja su pokazala da razmena osobe za stvari, kao princip sklapanja braka,  ne podrazumeva  samo praksu razmene žena za materijalna dobra. U nekim društvima bračne  transakcije počivaju na principu razmene muškarca za vre­dna dobra (groomwealth). Na taj način je još jednom dovedena u pitanje ne samo teorija o “braku kupovinom žena”, već i osnovna Levi-Strosova pretpostavka o “razmeni žena između grupa muška­raca”.

     Kako teza o “kupovini žena” opstaje ne samo u popular­nom dis­kursu, već i u domaćoj naučnoj literaturi, u ovom radu je iz­neta an­tropološka argumentacija u prilog kritici teze o “braku kupo­vinom žena” i  istovremeno ukazano na ključna mesta interdiscipli­narnih neslaganja do kojih dolazi u razumevanju i tumačenju ovog oblika bračnih transakcija. Takođe su razmotrene teorijske i episte­mološke pretpostavke na kojima je konstruisana teza o “braku ku­povinom žena”, kao i proces kritičkog preispitivanja koji je u an­tropologiji doveo do njenog odbacivanja. U radu se istovremeno naglašava sta­novište savremene antropologije prema kome je mo­guće govoriti o  kulturnoj i političkoj ekonomiji dara jer logika dara, iako različita od logike robne razmene, ne predstavlja njenu nepo­mirljivu suprot­nost.