Нематеријално културно наслеђе и туризам - цртице о идентитету

Apstrakt

Нематеријално културно наслеђе (НКН) у оквиру културног туризма отворило је простор за преиспитивања на који начин спрега живог наслеђа, туристичког тржишта и циљних група туриста утиче на идентитетске склопове припадника локалних средина. Укључивањем одређених домена живе културне праксе у туристичку понуду настала је својеврсна клацкалица на чијим наспрамним странама су економски интерес , којим се омогућава квалитетнија свакодневна егзистенција носилаца наслеђа и учесника у очувању његове одрживости, те чињеница да НКН – потребом сваког туристе да наслеђе и дословно доживи на исти, „прави” начин, постаје превасходно тржишна роба. Живо ткиво туризма као привредне гране и НКН као квалитетног туристичког ресурса у сваком случају представљају оквир у коме је могуће остваривати Унескову идеју водиљу о наслеђу као глобалној тачки сусрета различитих култура. Концепти туризма и очувања НКН, притом, непрестано су у жижи процеса преиспитивања Унескових смерница и тумачења како елементи живог, нематеријалног наслеђа, не смеју бити комерцијализовани и, самим тим, „туристификовани”. Модели очувања НКН, а потом превазилажења достигнутих резултата у његовом одрживом развоју у сваком случају утичу како на носиоце наслеђа, оне који га практикују, тако и на идентитет целокупних заједница у којима су елементи тог живог наслеђа препознати. У циљу назначавања изазова и препрека који ометају покушаје да се одређеним активностима отклоне слепе улице и лоше