Lična povest u crnoj boji: portret istoričarke u mladosti u Beogradu (1979-1991)

Apstrakt

Rad predstavlja elaboriranu ličnu priču koju sam isprva izložila usmeno i vizuelno na naučnom skupu, podstaknuta temom koja je u vreme koje opisujem bila od vitalne važnosti za mene, a to je moda. Uzimajući sebe kao svedoka i istraživača, ispisala sam redove intimne i sentimentalne istorije, u kojima se odražava i ponešto širi društveno-ekonomski i ideološki okvir. Međutim, tekst ne pretenduje da bude dubinska rekonstrukcija, već samo, u jednom hibridnom i dosta esejističkom obliku, prikazuje re-strukturiranje sopstvenog sećanja. Detinjstvo u Titovoj i post-Titovoj Jugoslaviji i rana mladost u „pra-tranziciji“ mogu se posvedočiti na osnovu mojih sećanja i priloženih usmenih i materijalnih svedočanstava. Prvobitno je vizuelna memorija imala prevagu nad dugoročnim pamćenjem, jer sam se pripremala za studije kostima ili savremenog odevanja, a zatim sam promenila pravac i upisala studije istorije. Zanatski trenirano dugoročno pamćenje istoričara ovde je začinjeno afektivnim i čulnim sećanjima, grupisano u dva hromatska perioda, braon detinjstvu i mladosti u crnoj boji. Prostorna dimenzija je neizostavno uključena, jer se prvi period odigravao u „ivičnom“ prostoru novobeogradskog stambenog bloka, a drugi u „gradu“, čije je određenje opisano i ocrtano na priloženoj karti. Stoga bi ovaj rad ušao u polje „sentimentalnih geografija“, nužno istorijskih geografija, s antropološko-istorijskog stanovišta.