Међуетнички односи у Босни и Херцеговини: разлике и сличности између медијског извештавања и теренског истраживања (2016–2024)
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v20i2.8Ključne reči:
медији, теренско истраживање, међуетнички односи, Босна и ХерцеговинаApstrakt
На примеру односа између трију етничких заједница (Бошњака, Срба и Хрвата) може се приметити да медији из својих партикуларистичких, политичких и других интереса стереотипизују босанско-херцеговачко друштво у односу на стварни живот. Медијско извештавање о међуетничким односима на подручју Босне и Херцеговине у протеклих неколико година углавном садржи наратив који има за циљ да постојеће политичко и друштвено уређење (не)свесно одржи. У питању је систем заснован на тронационалном принципу у којем три већинска, конститутивна народа – Бошњаци, Срби и Хрвати – уз заједницу тзв. „осталих” чине окосницу уставноправног поретка земље. Међутим, посматрање већине „обичних” догађаја кроз етничку призму и приписивање етничког предзнака свакодневним животним ситуацијама у оквиру медијских извештаја не само да чува поредак већ трасира једини могући наратив о односима између трију народа. Међу припадницима бошњачке, српске и хрватске заједнице, као и међу онима који се не поистовећују с три наведене групације, преовлађују ставови и размишљања који се разликују од онога што преносе медији по питању њихових међусобних односа. Такве налазе почео сам да примећујем откако спроводим теренска истраживања на подручју Босне и Херцеговине у последњих осам година. У оквиру овог рада покушаћу да предочим које су разлике и сличности између онога што извештавају медији по питању међуетничких односа и резултата теренских истраживања, наводећи конкретне примере прикупљене у периоду од 2016. до 2024. године. Сматрам да би указивање на ову проблематику могло да представља мали допринос развијању другачијег погледа на то како етничке заједнице у Босни и Херцеговини између себе функционишу и у којој мери медији другачије говоре о наведеној теми.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Barth, Fredrik. 1969. Ethnic Groups and Boundaries: The Social Organization of Culture Difference. Bergen, Oslo – Tromsö: Universitetsforlaget.
Bougarel, Xavier. 2018. Islam and Nationhood in Bosnia-Herzegovina: Surviving Empires. London – New York: Bloomsbury Academic.
Bugarin, Velimir. 2017. Druga strana rata: Sjećanje na ratnu svakodnevicu u Lašvanskoj dolini. Novi Travnik: Udruga Stari grad „Kaštel”.
Burg, Steven L. and Paul S. Shoup. 1999. The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. Armonk: M.E. Sharpe.
Dedijer, Jevto. 2003. Hercegovina i Hercegovci. Beograd: Slobodna knjiga.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2023. “Media and Cultural Representation of Goranci Culture and Tradition.” Makedonski folklor 84: 97–110. https://doi.org/10.55302/MF2384097djc
Dražeta, Bogdan. 2021. Etnička identifikacija i granice u Bosni i Hercegovini: primeri Mostara i Sarajeva. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Dosije studio.
Dražeta, Bogdan. 2022. „Etnički i regionalni stereotipi u TV seriji ‘Konak kod Hilmije’”. Etnoantropološki problemi 17 (2): 119–156. https://doi.org/10.21301/eap.v17i1.4
Dražeta, Bogdan. 2023. „Prožimanja, udaljavanja i sporenja među Bošnjacima, Srbima i Hrvatima u Bosni i Hercegovini početkom XXI veka”. U Međunarodni naučni skup Savremena srpska folkloristika XII, uredili Danijela Petković i Dejan Ajdačić, 321–334. Beograd – Loznica – Tršić: Udruženje folklorista Srbije. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Komisija za folkloristiku Međunarodnog komiteta slavista. Centar za kulturu „Vuk Karadžić”. Naučno-obrazovno-kulturni centar „Vuk Karadžić”.
Dražeta, Bogdan i Belma Buljubašić. 2021. „Kultura sjećanja u podijeljenom gradu: Sarajevo i Istočno Sarajevo”. Antropologija 21 (1): 113‒130.
Dražeta, Bogdan i Zorana Guja. 2018. „Uticaj muzike na međuetničke odnose stanovnika Sarajeva i Mostara”. Etnoantropološki problemi 16 (4): 899–925. https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1
Gorunović, Gordana. 2006. „Pseudomarksizam i protofunkcionalizam u srpskoj etnologiji: Kulišić vs. Filipović”. Etnoantropološki problemi 1 (2): 185–208. https://doi.org/10.21301/eap.v1i2.10
Grandits, Hannes. 2014. Multikonfesionalna Hercegovina: vlast i lojalnost u kasnoosmanskom društvu. Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu i Institut za istoriju, Sarajevo.
Guja, Zorana. 2021. „Prilog proučavanju romanijskog stila pjevanja uz gusle kroz prizmu guslara Milovana Srdanovića”. U Muzičko nasljeđe Bosne i Hercegovine (Zbornik radova), uredile Tamara Karača Beljak i Jasmina Talam, 81‒100. Sarajevo: ICTM Nacionalni komitet u Bosni i Hercegovini.
Guja Dražeta, Zorana. 2025. „Grupno pjevanje uz gusle u centralno-istočnoj Bosni”. U Zbornik radova 13. Međunarodni simpozij „Muzika u društvu”, uredila Lana Šehović, 479–498. Sarajevo: Muzikološko društvo Federacije Bosne i Hercegovine i Univerzitet u Sarajevu – Muzička akademija.
Hayden, Robert M. 2002. “Antagonistic Tolerance: Competitive Sharing of Religious Sites in South Asia and the Balkans.” Current Anthropology 43 (2): 205–231. https://doi.org/10.1086/338303
Hayden, Robert M. and Mario Katić. 2023. “Sedimentations of Time along the Sava and Una Rivers: Viscous Identities, Laminar Flows and Turbulence in Five Late-Ottoman Refugee Towns in Bosnia since 1863.” Slavonic & East European Review 101 (1): 114–150. https://doi.org/10.1353/see.2023.a897287
Hayden, Robert M, Tuğba Tanyeri-Erdemir, Timothy D. Walker, Aykan Erdemir, Devika Rangachari, Manuel Aguilar-Moreno, Enrique López-Hurtado, and Milica Bakić-Hayden. 2016. Antagonistic Tolerance: Competitive Sharing of Religious Sites and Spaces. London: Routledge.
Janković, Aleksandar. 2019. „Nacionalizam kao strukturalna prepreka u demokratizaciji bosanskohercegovačkog društva”. Sociologija 61 (1): 87–112. https://doi.org/10.2298/SOC1901087J
Lazić, Mladen. 1994. Sistem i slom: raspad socijalizma i struktura jugoslovenskog društva. Beograd: Filip Višnjić.
Marko, Davor. 2011. „‘Drugi’ i ‘drugačiji’ u bosanskohercegovačkom medijskom ogledalu”. Diskursi 1 (2): 177‒186.
Medar-Tanjga, Irena. 2008. Mješoviti brakovi na području opštine Banjaluka (1987-2000. godine). Banja Luka: Geografsko društvo Republike Srpske.
Milenković, Miloš. 2010. Istorija postmoderne antropologije: Intertemporalna heterarhija. Beograd: Srpski genealoški centar – Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, Etnološka biblioteka 45.
Mrgić, Jelena and Bogdan Dražeta. 2020. “Seeing, Sensing, and De/Scribing – Narratives on Weather and Climate in Preindustrial Serbia and Bosnia-Herzegovina.” Ekonomska i ekohistorija / Economic and Ecohistory 16: 184–200.
Mrđen, Snježana. 2005. „Etnički miješani brakovi na prostoru bivše Jugoslavije, 1970–2005. godina”. Zbornik Matice srpske za društvene nauke 131: 255–267. https://doi.org/10.2298/ZMSDN1031255M
Owusu, Maxwell. 1978. “Ethnography of Africa: The Usefulness of the Useless.” American Anthropologist 80 (2): 310‒334. https://doi.org/10.1525/aa.1978.80.2.02a00040
Petković, Nevena S. 2024. „Filije: Kultura ishrane Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji i njen regionalni kontekst”. U Tematski zbornik naučnih radova Mi i Drugi kroz vizuru Kosova i Metohije, knjiga 3 istorija i etnologija, uredili Dalibor Velojić i Jovan Simijanović, 275–297. Priština – Leposavić – Beograd: Institut za srpsku kulturu Priština – Leposavić. Akademija za nacionalnu bezbednost.
Teinović, Bratislav. 2019. „Nacionalno-politički razvoj Bosne i Hercegovine u posljednjem vijeku turske vladavine (1800-1878)”. Doktorska disertacija, Filozofski fakultet u Banjoj Luci.
Turčilo, Lejla i Belma Buljubašić. 2017. „Etički standardi između biznisa i društvene uloge medija u Bosni i Hercegovini”. CM : Communication and Media 12 (40): 93‒118.
Turkušić, Enida. 2009. „Ljudska prava u kontekstu političkog sistema”. U Uvod u politički sistem Bosne i Hercegovine: izabrani aspekti, uredili Saša Gavrić, Damir Banović i Dr Christina Krause, 44–56. Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar i Fondacija Konrad Adenauer.
Vlaisavljević, Ugo. 2014. „Etnički identitet kao strateški modus preživljavanja”. Mostariensia 18 (1–2): 27–44.
Vukoičić, Jelena. 2014. „Konflikt i/ili koegzistencija – fenomen bosanskog komšiluka”. Sociološki godišnjak 9: 39–53.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
