Репрезентовање жена у политици деснице – случај Српског покрета Двери

Apstrakt

Намера овог текста је да олакша свеобухватно разумевање заступљености жена у десничарскoм Српском покрету Двери (Двери). Репрезентација жена се може тумачити као сложена и на први поглед контрадикторна интеракција стратешког позиционирања у политици и јачања традиционалних родних улога и вредности. Иако је дошло до значајног повећања броја жена у странкама десног политичког спектра, њихове улоге често служе легитимизацији идеологија које нису у складу са циљевима заштите права жена и родне равноправности. У складу са уводним појмовима, спроведено је квалитативно истраживање коришћењем критичке анализе дискурса страначких докумената, говора и интервјуа са женама чланицама и функционеркама у странци Двери. Изабрана је ова странка за студију случаја, обзиром да се истиче својом антифеминистичком оријентацијом и идеолошким манипулисањем категоријама мајчинства, породице, нације, вере и традиције, у сврху конструисања специфичног политичког идентитета жена, промоције антиродне идеологије и мобилизације подршке конзервативног бирачког тела.

        Анализирањем дискурса, дошло се до увида да политичарке у овој странци заступају изразито антифеминистичке и антиродне ставове у својим јавним наступима, као резултат утицаја националистичке, традиционалне и патријархалне матрице друштвених вредности на статус и улогу жена у српском друиштву. Њухови ставови о роду су заправо амбивалентни. С једне стране, користе родну равноправност као оружје како би привукли оне који су другачији, а са друге стране, заступају хетеронормативне породичне идеологије и удружују снаге са конзервативним верским актерима како би се супротставили концепту родне равноправности.

        Резултати потврђују да жене у овој стрнаци уласком у политику, свесно заузимају више рангиране позиције и користе разне дискурзивне и комуникационе стратегије да би: а) родну идеологију означиле као заверу и претњу традицији, нацији и моралном поретку; б) породицу и децу заштитили од индоктринације; ц) користили реторику природног поретка у вези са мајчинством и породичним вредностима; д) подсмевали се и карикирали саджаје родне равноправности; е) фокусирали се на одређена родна питања која провоцирају (родно осетљив језик, школски програми, транс права, родитељска права). Последице такве политичке агенде су штетне и далекосежне. Приметно је да овај феномен доводи до пада јавне подршке за родну равноправност и права сексуалних мањина, посебно међу мање информисаним или друштвено конзервативнијим групама. Он врши значајан утицај на медијски дискурс, доприносећи нормализацији скептицизма и одбојности према феминизму и родној равноправности. На пример, тврдње политичара из Двери да родна дискриминација није никакав друштвени проблем, у многим аспектима ограничава борбу за поштовањем женских права и феминистичким политичким реформама.