Утицај музике на међуетничке односе становника Сарајева и Мостара
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1Ključne reči:
музика, наративи о музици, употреба музике, међуетнички односи, локални идентитети, Сарајево, Мостар, Босна и ХерцеговинаApstrakt
Музика и музички облици представљају неизоставан део сваког људског друштва и културе. Као што музика може бити „у служби” стварања и преобликовања идентитета, нпр. етничких, регионалних и локалних, она истовремено може повезивати људе и њихове заједнице. Током обављања теренских истраживања у Сарајеву и Мостару крајем 2017. године, код великог броја саговорника уочени су ставови и размишљања о делимичном и ситуационом превазилажењу етно-политичких подела путем музике. Контекст заједничке музичке традиције свих етничких група у Босни и Херцеговини даје један од оквира за проучавање односа музике и идентитета на овом простору. У овом раду приказаћемо основне наративе, настале на основу медијских извештаја и разговора са становницима наведених урбаних целина и њиховог ширег подручја, о томе како музика и музички облици утичу на међуетничке односе и изградњу локалног, градског идентитета. Може се рећи да на нивоу Босне и Херцеговине музика у одређеној мери показује другачији правац насупрот тренутном јавном и медијском дискурсу. Сматрамо да овај допринос може дати повода за размишљање о томе на који начин музика у једном друштву (пре)обликује вредности, ставове и понашања људи.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Aščerić-Todd, Ines. 2015. Dervishes and Islam in Bosnia – Sufi dimensions to the formation of Bosnian Muslim society. Ledien and Boston: Brill.
Archer, Rory. 2009. „Paint Me Black an Gold and Put Me in a Frame: Turbofolk and Balkanist Discourse in (post) Yugoslav Cultural Space”. Master’s theis. Central European Univesity.
Bećirović, Fikret. 2014. Stoljetni demografski inženjering nad Bošnjacima. Bošnjaci u demografskoj strukturi Bosne i Hercegovine: od negiranja, asimiliranja do nacionalnog samoodređenja. Znakovi vremena 64: 141-158.
Bieber, Florian. 2005. Local Institutional Engineering: A Tale of Two Cities, Mostar and Brčko. International Peacekeeping12 (3): 420-433.
Bollens, Scot A. 2007. Cities, Nationalism and Democratization. London and New York: Routledge.
Bujić, Bojan. 2006. „Navigating through the past”: Issues facing an historian of music in Bosnia. International review of the aesthetics and sociology of music 37 (1): 67-84.
Čavlović, Ivan. 2011. Historija muzike u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Muzička akademija u Sarajevu, Institut za muzikologiju.
Čavlović, Ivan. 2014. Muzički oblici i stilovi. Analiza muzičkog djela. Sarajevo: Muzička akademija u Sarajevu, Institut za muzikologiju.
Čavlović, Ivan. 2016. Eseji o muzici ili nacrt za socijalnu historiju muzike u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Muzička akademija.
D’Alessio, Vanni. 2013. “Divided and Contested Cities in Modern European History. The Example of Mostar, Bosnia-Herzegovina”. In Beyond the Balkan: Toward an Inclusive History of Southeastern Europe, ed. Sabine Rutar, 451-480. Zürich and Münster: Lit Verlag.
Dujmović, Sonja. 2011. “Bosna i Hercegovina ne može ni da živi ni da umre – situiranje identiteta Bosne i Hercegovine kod bosanskohercegovačkih Srba (do 1941. godine)”. U Identitet Bosne i Hercegovine kroz istoriju 1, ur. Husnija Kamberović, 19-51. Sarajevo: Institut za istoriju u Sarajevu.
Eriksen, Tomas Hilen. 2004. Etnicitet i nacionalizam. Beograd: XX vek.
Gladanac, Sandra. 2009. “Failure to launch: The EU integration policy disintegrating historical regions”. In Historical regions divided by the borders: general problems and regional issue, ed. Marek Sobczyński, 23-33. Łódź-Opole: University of Łódź, Governmental Research Institute and Silesian Institute Society.
Hayden, Robert M. 2007. Moral Vision and Impaired Insight: The Imagining of Other Peoples’ Communities in Bosnia. Current Anthropology 48 (1): 105-131.
Hejden, Robert M. 2003. Skice za podeljenu kuću. Ustavna logika jugoslovenskih sukoba. Beograd: Samizdat B92.
Helbig, Adriana, Nino Tsitsishvili and Erica Haskell. 2012. Managing Musical Diversity within Frameworks of Western Development Aid: Views from Ukraine, Georgia, and Bosnia and Herzegovina. Yearbook for Traditional Music 40: 46-59.
Hromadžić, Azra. 2011. Bathroom Mixing: Youth Negotiate Democracy in Postconflict Bosnia and Herzegovina. PoLAR: Political and Legal Anthropology Review 34 (2): 268-289.
Kapidžić, Damir. 2016. Local Elections in Bosnia and Herzegovina. Election Analysis. Contemporary Southeastern Europe 3 (2): 127-134.
Karača Beljak, Tamara. 2014. Zvučni krajolici: pogled na vokalne fenomene Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Muzička akademija u Sarajevu, Institut za muzikologiju.
Leutloff-Grandits, Carolin. 2016. Post-Dayton ethnic engineering in Croatia through the lenses of property issues and social transformations. Journal of Genocide Research18 (4): 485-502.
Мevorah, Vera. 2016. Turbo-folk – balkanizam, orijentalizam i drugost. Kultura 151: 261-278.
Nedeljković, Saša. 2007. Čast, krv i suze. Beograd: Zlatni zmaj i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Petrović, Davor. 2012. Četiri okvira za jednu pesmu: kratka biografija sevdalinke. Etnološko-antropološke sveske 19, (n.s.) 8: 25-46.
Petrović, Edit. 1988. Pristup proučavanju etničkog identiteta: na primeru crnogorskih kolonista u Vojvodini. Etnološke sveske 9: 65-72.
Rašić, Miloš. 2016. „Antropologija muzike: paradigme i perspektive”. U Zbornik radova akademije umetnosti 4, ur. Nataša Crnjanski, 133-145. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Akademija umetnosti, Katedra za kompoziciju i teorijsko umetničke predmete.
Rice, Timothy. 2007. Reflections on music and identity in Ethnomusicology. Muzikologija 7: 17-38.
Ristivojević, Marija. 2011. Korelacija muzike i mesta na primeru beogradskog “novog talasa” u rokenrol muzici. Etnoantropološki problemi 6 (4): 931-947.
Ristivojević, Marija. 2012a. Rokenrol kao lokalni muzički fenomen. Etnoantropološki problemi 7 (1): 213-233.
Ristivojević, Marija. 2012b. Proučavanje muzike u antropologiji. Etnoantropološki problemi 7 (2): 471-486.
Ristivojević, Marija. 2013a. Muzika kao kulturni fenomen. Etnoantropološki problemi 8 (2): 441-451.
Ristivojević, Marija. 2013b. Rokenrol kao simbolički resurs. Etnološko-antropološke sveske 21, (n.s.) 10: 129-142.
Ristivojević, Marija. 2014. Muzika i lokalni identitet. Festival kulture mladih Srbije kao identitetsko obeležje Knjaževca. Antropologija 14 (3): 45-53.
Robertson, Craig. 2010. Music and Conflict Transformation in Bosnia: Constructing and Reconstructing the Normal. Music and Art in Action 2: 38-52.
Sahadžić, Maja. 2009. „Priroda političkog sistema u Bosni i Hercegovini”. U Uvod u politički sistem Bosne i Hercegovine: izabrani aspekti, ur. Saša Gavrić, Damir Banović i Dr Christina Krause, 17-43. Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar i Fondacija Konrad Adenauer.
Skyllstad, Kjell. 2000. Creating a Culture of Peace. The Perforimng Arts in Interethnic Negotioations. Journal of Intercultural Communication 4: 114-124.
Talam, Jasmina. 2017. Pripovijedanje kroz pjesmu: narativni oblici u narodnoj muzičkoj tradiciji Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Institut za muzikologiju, Muzička akademija Univerziteta u Sarajevu.
Teftedarija, Andrea. 2007. Who killed Sarajevo Spirit? Structure, agency, nationalism and the case of Sarajevo. Master’s Thesis. University of Amsterdam – Faculty of Political Science.
Vlaisavljević, Ugo. 2007. Pripitomljavanje nacionalizma. Sarajevo: Mauna-Fe Publishing.
Vlaisavljević, Ugo. 2014. Etnički identitet kao strateški modus preživljavanja. Mostariensia 18 (1-2): 27-44.
Vukanović, Maša. 2011. Kulturno – umetnički amaterizam. Snaga kulture. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.
Wilson, Robin. 2003. A city for all our citizens: reflections on “shared cities”. Strasbourg: Council of Europe.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
