Путовање као потрага за идентитетом у романима Ж. М. Г. ле Клезиоа и Б. Вонгара: Пустиња и Валг

Apstrakt

Романи Валг и Пустиња у себи чувају мотив потраге за идентитетом, нарушеним складом и духовним зацељењем, као и тежњу за уклапањем индивидуалног у архетипско наслеђе. У основи ових прича јесте путовање у циљу потраге за духовном обновом. Вонгар и Ле Клезио прате процес одрастања и индивидуације својих јунакиња, које настоје да одрже везу са својим првобитним бићем и самим тим непатворену везу са светом који их окружује, успевајући да се на тај начин отму отуђењу. О индивидуационом процесу и архетипу иницијације у раду се говори на основу истраживања Јоланде Јакоби, Мирче Елијадеа, Мари-Луиз фон Франц и Џозефа Кембела. Кроз приче о недаћама које су доживеле њихове јунакиње, аутори истовремено пишу и о прогону народа којима оне припадају. Колонизатори, у оба романа, настоје да укину номадски дух и специфичну повезаност народа са тлом, карактеристичну како за берберскa племена из северне Африке, тако и за Абориџине Аустралије. Западни свет је у визијама ова два писца приказан као суштински насилан и деструктиван. Искључивост рационализма и прагматизма води у опасно застрањивање и развијање културе доминације, засноване на физичком, интелектуалном и духовном потчињавању других култура.