Ogled iz antropologije sive ekonomije: ekonomsko ponašanje stanara jedne zgrade na Dorćolu

Apstrakt

U radu se, uz korišćenje etnografskog metoda posmatranja s učestvovanjem, razmatra studija slučaja ekonomskog ponašanja stanara jedne zgrade u centru Beograda. Spoljašnji pokazatelji potrošnje, kao i saznanja istraživača o prihodima izvesnog broja stanara, ukazivali su na zaključak o znatnom udelu sive ekonomije u prihodovnoj strani posmatranih domaćinstava. Namera rada je da, u okviru ovde tek skicirane „antropologije neformalnog prihodovanja“, ukaže na manjkavosti zvaničnih statističkih podataka o prihodima građana na osnovu kojih se prave procene visine standarda, ostavljajući van statistike i zvaničnih saznanja veliku oblast neformalnih oblika prihodovanja koji znatnom broju građana u Srbiji omogućava lakše preživljavanje i bolji materijalni položaj od zvaničnih procena. Takođe, jedna od namera rada bila je da, povezujući sivu ekonomiju i političko ponašanje građana, ukaže na činjenicu da je u poslednje dve decenije bunt građana u Srbiji uvek bio motivisan političkim a ne ekonomskim razlozima, što bi se dalo očekivati s obzirom na, u javnom diskursu, često isticanu katastrofalnu ekonomsku situaciju u zemlji, uzimajući u obzir različite događaje i parametre – počev od hiperinflacije iz prve polovine 90ih, preko međunarodnih sankcija, povećane javne potrošnje svih vladajućih režima u proteklom periodu, velikog deficita i javnog duga pa do izostanka adekvatnih i preko potrebnih ekonomskih reformi. U takvoj situaciji zaista je zbunjujuće odgovoriti na pitanje kako je moguće da ekonomski razlozi ne izazivaju revolt građana, osim ako odgovor ne potražimo u sivoj ekonomiji koja velikom broju stanovnika u Srbiji i dalje omogućava lagodniju egzistenciju nego što to zvanični podaci sugerišu.