Preko Ilirije do Evrope
DOI:
https://doi.org/10.21301/EAP.v8i3.9Ključne reči:
recepcija antike, istorija discipline, protoilirizam, BalkanApstrakt
Arheologija u Srbiji stekla je svoje disciplinarne obrise krajem 19. veka. Njeni osnivači, uglavnom obrazovani na visokoškolskim ustanovama nemačkog govornog područja i na postulatima onovremene nauke o starini (Altertumswissenschaft), preuzeli su i odgovarajuću recepciju antike. Prilikom preuzimanja pomenutih idejnih koncepata došlo je do svojevrsnog zamagljivanja – ali ne i potpunog nestanka – dotadašnjih narativa o antičkoj prošlosti, poput onog razvijenog u okvirima protoilirizma.
Od svojih začetaka u humanističkim istorijama 16. stoleća, protoilirska ideja je tokom naredna četiri veka predstavljala okvir političkog delovanja, stožer identitetskih konstrukcija, ali i osnovu teritorijalnih pretenzija. U ovim pregnućima veoma važnu ulogu igrala je i antička prošlost. Upotrebom antičkih etnonima i toponima, političkih koncepata i istorijskih narativa zagovornici protoilirizma učestvovali su u smeštanju Balkana u vremensko-prostorne okvire moderne Evrope. Osvrćući se na obuhvatnost i razuđenost protoilirske ideje ovaj rad ukazuje na njenu ulogu u afirmisanju i/ili legitimisanju različitih interesa (ličnih, grupnih i dr.), kao i u formulisanju različitih identiteta na prostoru Zapadnog Balkana.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Babić, Staša. 2011. Čemu još istorija arheologije? Етноантрополошки проблеми 6/3 (н. с.), 565-577.
Blažević, Zrinka. 2008. Ilirizam prije ilirizma. Zagreb: Golden marketing – Tehnička knjiga.
Blažević, Zrinka. 2010. “Indetermi-nation: Narrative identity and symbolic politics in early modern Illyrism”. In Whose Love of Which Country?: Composite States, National Histories and Patriotic Discourses in Early Modern East Central Europe, ed. by Balázs Trencsényi and Márton Zászkaliczky, 203-223. Leiden: Brill.
Blažević, Zrinka. 2012. Srpski ilirizam prije ilirizma: nacionalno-identifikacijski modeli u historiografskim djelima grofa Đorđa Brankovića (1645-1711). Književna istorija XLIV: 23-39.
Borchardt, Frank L. 1971. German antiquity in Renaissance Myth. Baltimore: The Johns Hopkins Press.
Castner, Catharine C. (ed.) 2005. Biondo Flavio's Italia Illustrata: Text, Translation, and Commentary. Volume I: Northern Italy. Binghamton, NY: Global Academic Publishing.
Čatipović, Milivoj. 1980. Podvale, obmane i zablude u svijetu nauke. Zagreb: Školska knjiga.
Ćirković, Sima. 1985. “Mauro Orbini – his Life and Work”. In Il Regno degli Slavi, Pesaro 1601, Mauro Orbini, 7-23. München: O. Sagner.
Ćirković, Sima. 2011. Izvori Mavra Orbina: addenda et corrigenda. Radovi – Zavod za hrvatsku povijest 43: 57-64.
Geary, Patrick. 2007. Mit o nacijama. Novi Sad: Cenzura.
Goldhill, Simon. 2005. Love, Sex & Tragedy: Why Classics Matters. London: John Murray.
Gros, Mirjana 1976. Historijska znanost: razvoj, oblik, smjerovi. Zagreb: Institut za hrvatsku povijest.
Hellyer, Marcus 2003. The Scientific Revolution: The Essential Readings. Malden, MA: Blackwell.
Katičić, Radoslav. 1988. Ilirci i ilirski jezik. Forum 12: 675-688.
Kuntić-Makvić, Bruna. 1984. Tradicija o našim krajevima u antičkom razdoblju kod dalmatinskih pisaca XVI i XVII stoljeća. Živa antika 34: 155-164.
Kurelac, Miroslav. 1969. Illlyricum hodiernum i ban Petar Zrinjski. Zbornik Historijskog instituta JAZU 6, 143-154.
Lerski, George J. 1996. Historical Distionary of Poland, 966-1945. Westport, CT: Greenwood Press.
Livingstone, David N. and Charles W. J. Withers. 2005. „On Geography and Revolution“. In Geography and Revolution, ed. by David N. Livingstone and Charles W. J. Withers, 7-22. Chicago: The University of Chicago Press.
Luebke, David M. (ed) 1999. The Counter-Reformation. Malden: Blackwell.
Madunić, Domagoj. 2007. Vinko Pribojević and the Glory of the Slavs, MA Thesis. Budapest: Central European University.
Mihajlović, Vladimir D. 2013. Genius loci Balkani: recepcija prošlosti i konstruisanje akademskog narativa o balkanskom nasleđu. Etnoantropološki problemi 8/3: xxx-xxx.
Mihajlović, Vladimir V. 2012. Relata refero. Percepcija antičke grčke prošlosti u savremenom srpskom obrazovanju. Etnoantropološki problemi 7/3: 747-762.
Milosavljević, Monika. 2013. Niko Županić i konstrukcija jugoslovenske etnogeneze. Etnoantropološki problemi 8/3: xxx-xxx.
Morović, Hrvoje. 1968. “Legenda o povelji Aleksandra Velikog u korist Slavena”. U Sa stranica starih knjiga, Hrvoje Morović, 109-124. Split: Matica Hrvatska.
Mrdeža Antonina, Divna. 2011. Povijesno nasljeđe i kulturni identitet u privatnoj korespodenciji Ivana Lučića Trogiranina. Fluminensia 23 (2): 73-84.
Novaković, Predrag. 2011. „Archaeology in the New Countries of Southeastern Europe: A Хistorical Perspective”. In Comparative Archaeologies: A Sociological View of the Science of the Past, ed. Ludomir R. Lozny, 339–461. New York: Springer.
Palavestra, Aleksandar. 2012. Vasić pre Vinče (1900–1908). Etnoantropološki problemi 7/3: 649–679.
Peri, Marvin. 2000. Intelektualna istorija Evrope. Beograd: Clio.
*
Бабић, Сташа. 2008. Грци и други: Античка перцепција и перцепција антике. Београд: Clio.
Бошков, Светозар. 2007. „Уџбеници античке историје у српским школама у 19. веку“. У Антика и савремени свет, ур. Ксенија Марицки Гађански, 21-32. Београд: Друштво за античке студије Србије – Архив Срема.
Брајзах, Ернст 2009. Историографија. Београд: Clio.
Вранић, Иван. 2011. "Раноантичка насеља" и гвоздено доба централног Балкана: питања етничког идентитета. Етноантрополошки проблеми 6/3: 659–678.
Давидов, Динко. 2011. „Стематографија. Бакрорезна књига Христифора Жефаровића и Томаса Месмера“. У Српска стематографија, прир. Динко Давидов, 19-44. Нови Сад: Прометеј.
Деретић, Јован. 1989. „Класична традиција у српској књижевности“. УАнтичке студије код Срба, ур. Миодраг Стојановић, 13-20. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Живојиновић, Драгољуб Р. 2010. Успон Европе (1450–1789). Београд: Завод за уџбенике.
Југовић, Миодраг. 1934. Титуле и потписи архиепископа и патријарха српских. Богословље 9.
Кенигсберг, Хелмут Г, Џери К. Боулер, Џорџ Л. Моуз 2002. Европа у шеснаестом веку. Београд: Clio.
Милинковић, Михаило. 1989. Ка историјату наставе археологије на Филозофском факултету у Београду - поводом 150-те годишњице Филозофског факултета, Гласник САД 5, 124-138.
Милинковић, Михаило. 1998. „Одељење за археологију“. У Филозофски факултет, 1838 – 1998, ур. Раде Михаљчић, 425-440. Београд: Филозофски факултет.
Палавестра, Александар. 2011. У служби континуитета. Етно-археологија у Србији. Етноантрополошки проблеми 6/3 (н. с.), 579-594.
Пантић, Мирослав. 1968. „Мавро Орбин, живот и рад“. У Краљевство Словена, Мавро Орбин, XI-CVIII. Београд: Српска књижевна задруга.
Пенингтон, Доналд Х. 2002. Европа у седамнаестом веку. Београд: Clio.
Радић, Радивој. 2010. „Предговор“ у Откривена Србија, Павле Ритер Витезовић, 7-27. Београд: Албатрос плус.
Радојчић, Никола. 1926. О Хроникама Грофа Ђорђа Бранковића. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 6.
Радојчић, Никола. 1951. Облик првих модерних српских историја. Зборник матице српске, серија друштвених наука, књига 2: 5-55.
Радонић, Јован. 1911. Гроф Ђорђе Бранковић и његово време. Београд: Српска краљевска академија.
Радонић, Јован. 1949. Штампарије и школе Римске курије у Италији и јужнословенским земљама у XVII веку. Београд: Издавачко предузеће НР Србије.
Радонић, Јован. 1950. Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
Радонић, Јован. 1955. Ђурађ II Бранковић, „деспот Илирика“. Цетиње: Научно друштво НР Црне Горе.
Рудић, Срђан. 2006. Властела Илирског грбовника. Београд: Историјски институт.
Самарџић, Радован. 1968. „Краљевство Словена у развитку српске историографије“. У Краљевство Словена, Мавро Орбин, CIX-CXXXVI. Београд: Српска књижевна задруга.
Срејовић, Драгослав. 1983. „Археологија на Великој школи и Универзитету у Београду“. У Споменица Српског археолошког друштва, 1883 – 1983, ур. Никола Тасић, 17-25. Београд: Српско археолошко друштво.
Трговчевић, Љубинка. 1986. Научници Србије и стварање југословенске државе. Београд: Народна књига.
Ћирковић, Сима. 1968. „Извори Мавра Орбина“. У Краљевство Словена, Мавро Орбин, 379-428. Београд: Српска књижевна задруга.
Шкриванић, Гавро. 1954. Црквени летописи и XVII века барског надбискупа Андрије Змајевића – Пераштанина. Историски записи 10/2: 310-330.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
