Vasić pre Vinče (1900–1908)
DOI:
https://doi.org/10.21301/EAP.v7i3.4Ključne reči:
Miloje Vasić, Vinča, istorija arheologije, kritičko preispitivanje arheoloških interpretacija, praistorija Balkana, bronzano doba EgejeApstrakt
Lik i delo Miloja Vasića predstavljaju skup „poštovanih opštih mesta“ srpske arheologije. Uzdignut na pijedestal rodonačelnika discipline s ikoničnim značajem, Miloje M. Vasić (1869–1956) se među srpskim arheolozima i u široj javnosti doživljava u skladu s opšteprihvaćenim i stereotipiziranim kanonom: da je u pitanju velikan srpske nauke, prvi srpski školovani arheolog, dugogodišnji profesor arheologije na Filozofskom fakultetu, upravnik Narodnog muzeja i istraživač jednog od najznačajnijih praistorijskih lokaliteta u Srbiji, neolitske Vinče. Namera mi je bila da radove Miloja M. Vasića iz perioda 1900–1908. pročitam u kombinovanom internalističko-eksternalističkom ključu istorije discipline, ali i da njegove lične motive i dileme i protumačim bez naslaga uobičajenih „poštovanih opštih mesta“. Još od 1906. Miloje Vasić marljivo izgrađuje svoju paradigmu u kojoj sve praistorijske lokalitete iz šire oblasti srpskog Podunavlja tumači u ključu egejskog sveta. Pri tome praistoriju na srpskom tlu ne smatra samo bledim odrazom udaljene mediteranske svetlosti, već punopravnim, mada siromašnijim ogrankom egejske porodice. Sva Vasićeva potonja pogrešna hronološka podešavanja i snižavanja datiranja Vinče i drugih praistorijskih lokaliteta isključivo su bila u funkciji izgrađivanja i učvršćivanja tog izmaštanog modela egejskog sveta na Dunavu i njegovog približavanja egejskoj i grčkoj „matici“. Još pre nego što je i započeo iskopavanje neolitske Vinče 1908. Miloje Vasić je bio čvrsto uveren u svoju zabludu da je taj lokalitet grandiozna emanacija bronzanog doba Egeje.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Babić, Staša i Miodrag Tomović (ur.) 1996. Milutin Garašanin – Razgovori o arheologiji. Beograd: 3T.
Babić, Staša. 2002. „Still innocent after all these years? – Sketches for a social history of archaeology in Serbia“. In Archäologien Europas: Geschichte, Methoden und Theorien/Archeologies of Europe: History, Methods and Theories, eds. Peter F. Biehl, Alexander Gramsch and Arkadiusz Marciniak, 309–322. Tübinger Archäologische Taschenbücher 3. Münster: Waxmann.
Babić, Staša. 2006. „Archaeology in Serbia – A Way Forward?“. In Homage to Milutin Garašanin, N. Tasić, C. Grozdanov (eds), 655–659. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts.
Babić, Staša. 2011. Čemu još istorija arheologije? Etnoantropološki problemi 6/3: 565–577.
Childe, Gordon. 1929. The Danube in Prehistory. Oxford: Clarendon Press.
Childe, Gordon. 1973 (1925). The Dawn of European Civilization. Frogmore: Paladin.
Daniel, Glyn. 1976. A Hundred and Fifty Years of Archaeology. Cambridge, Mass: Harvard University Press.
Eko, Umberto. 2001. Granice tumačenja. Beograd: Paidea.
Garašanin, Draga. 1983. „Posebni nalazi na centralnobalkanskom području“. U Praistorija jugoslovenskih zemalja IV, Bronzano doba, ur. Alojz Benac, 799–805. Sarajevo: Svjetlost.
Garašanin, Milutin. 1961. The Neolithic in Anatolia and the Balkan. Antiquity 35: 246–280.
Garašanin, Milutin. 1979. „Centralnobalkanska zona“. U Praistorija jugoslovenskih zemalja II, Neolit, ur. Alojz Benac, 79–121. Sarajevo: Svjetlost.
Givens, Douglas R. 2008. „The Role of Biography in Writing the History of Archaeology.“ In Histories of Archaeology, ed. Tim Murray and Christopher Evans, 177–193. Oxford: Oxford University Press.
Hoernes, Moritz. 1892. Die Urgeschichte des Menschen nach dem heutigen Stande der Wissenschaft. Wien: A. Hartleben.
Hoernes, Moritz. 1905. Die neolitische Keramik in Oesterreich. Jahrbuch der k. k. Zentral-Kommission fuer Kunst-und historische Denkmale Bd. III 1: 1–128.
Korfmann, Manfred. 2003. Troja in the Light of New Reasearch, Keynote Lecture, 12. November 2003. Trier: Universität Trier.
Kokjara, Đuzepe. 1985. Istorija folklora u Evropi, II. Beograd: Prosveta.
Koepping, Klaus-Peter. 2005. Adolf Bastian and the Psychic Unity of Mankind. The Foundations of Anthropology in Nineteenth Century Germany. Münster: Lit Verlag.
McNairn, Barbara. 1980. The Method and Theory of V. Godron Childe. Edinburgh: Edinburgh University Press.
Montelius, Oscar. 1903. Die älteren Kulturperioden im Orient und in Europa. Stockholm: Asher.
Novaković, Predrag, Milan Lovenjak & Mihael Budja. 2004. Osamdeset let študija arheologije na Univerzi v Ljubljani. Ljubljana: Filozofska fakulteta, Oddelek za arheologijo.
Novaković, Predrag. 2011. „Archaeology in the New Countries of Southeastern Europe: A Historical Perspective“. In Comparative Archeologies: A Sociological View of the Science of the Past, ed. Ludomir R. Lozny, 339–461. New York: Springer.
Perrot, Georges et Charles Chipiez. 1885. Histoire de l'art dans l'antiquite, Paris: Poidebard – A. & G. Lauffray.
Renfrew, Colin. 1976. Before Civilization. Harmondsworth: Penguin Books.
Schmidt, Hubert. 1903. Tordos. Zeitischrift für Etnologie, Heft 2–3: 457–460.
Schmidt, Hubert. 1904. Troja–Mykene–Ungarn. Zeitischrift für Etnologie, Heft 5: 608–656.
Sklenář, Karel. 1983. Archaeology in Central Europe: the First 500 Years. New York: St. Martin's Press – Leicester University Press.
Srejović, Dragoslav. 1988. „The Neolithic of Serbia: A Review of Research“. In The Neolithic of Serbia. Archaeological research 1948–1988, ed. Dragoslav Srejović, 5–18. Belgrade: The University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Centre for Archaeological Research.
Stoczkowski, Wiktor. 2008. „How to Benefit from Received Ideas“. In Histories of Archaeology, ed. Tim Murray and Christopher Evans, 346–359. Oxford: Oxford University Press.
Trigger, Bruce G. 1994. The Coming of Age of the History of Archaeology. Journal of Archaeological Research, Vol. 2, No. 1: 113–136.
Trigger, Bruce. 1989. The History of Archaeological Thought. Cambridge: Cambridge University Press.
Vassits, Miloje. 1900. Die Fackel in Kultus und Kunst der Griechen. Belgrad: Koenigl. Serb. Staatsbuchdruckerei.
Vassits, Miloje. 1902a. Die neolitische Station Jablanica bei Medjulužje in Serbien. Archiv für Anthropologie XXVII: 517–582.
Vassits, Miloje. 1902b. La nécropole de Kličevac (Serbie). Revue archéologique XL: 172–190.
Vassits, Miloje. 1908. South-Eastern Elements in the Pre-historic Civilization of Servia. Annual of the British School of Athens XIV: 319–342.
Vassits, Miloje. 1910. Die Hauptergebnisse der praehistorischen Ausgrabung in Vinča im Jahre 1908. Praehistorische Zeitshrift II: 23–39.
Vasić, Miloje. 1934. Colons grecs à Vinča. Revue internationale des Études balkaniques 1: 65–73.
Zimmerman, Andrew. 2001. Anthropology and Antihumanism in Imperial Germany. Chicago: The University of Chicago Press.
Županić, Niko. 1926. Destletnica smrti Milana Mitića. Etnolog 1: 158–159.
•
Бабић, Сташа. 2008. Грци и други. Београд: Clio.
Валтровић, Михаило. 1890. Земљани преисторијски кип из Кличевца. Старинар VII-4: 110–114.
Васић, Милоје. 1905. Археолошка истраживања у Србији. Српски књижевни гласник XV: 520–527, 539–603, 675–687.
Васић, Милоје. 1906a. Неколики преисторијски наласци из Винче. Старинaр, н. р. I: 89–127.
Васић, Милоје. 1906b. Преисторијска вотивна гривна и утицаји микенске културе у Србији. Старинaр, н. р. I: 1–35.
Васић, Милоје. 1906c. Прилози ка решавању тројанских проблема. Глас Српске Краљевске академије LXX. Други разред 43: 163–289.
Васић, Милоје. 1908a. Вотивна гривна. Старинар н. р. III: 189–191.
Васић, Милоје. 1908b. Преисторијски обредни предмети. Прилози ка познавању преисторијске религије у Србији. Старинар н. р. III: 71–120.
Васић, Милоје. 1911. Градац. Преисторијско налазиште латенског доба. Глас Српске Краљевске академије LXXXVI: 1–18.
Васић, Милоје. 1914. Жуто брдо. Прилози за познавање културе гвозденога доба у Дунавској Долини IV, V, VI. Старинар н. р. VI: 1–93.
Васић, Милоје. 1932. Преисторијска Винча I. Београд: Државна штампарија.
Васић, Милоје. 1936. Преисторијска Винча II–IV. Београд: Државна штампарија.
Васић, Mилоје. 1951. Однос винчанске пластике према грчкој архајској пластици. Глас Српске академије наука CCIII, Одељење друштвених наука 1: 1–29.
Васић, Mилоје. 1951a. Хтонско–аграрни култ у Винчи. Глас Српске академије наука CCIII, Одељење друштвених наука 1: 30–59.
Васић, Mилоје. 1953. Аргонаути на Дунаву. Глас Српске академије наука CCXII, Одељење друштвених наука 2: 67–96.
Васић, Mилоје. 1954a. Дионис и наш фолклор. Глас Српске академије наука CCXIV, Одељење друштвених наука 3: 129–163.
Васић, Mилоје. 1954b. Тенедос и Винча. Глас Српске академије наука CCXIV, Одељење друштвених наука 3: 111–119.
Васић, Милоје. 1955. Диригована археологија. Историјски часопис САН V: 1–2.
Гарашанин, Милутин. 1973. Праисторија на тлу СР Србије. Београд: Српска књижевна задруга.
Гарашанин, Милутин. 1984. Увод за Винча у праисторији и средњем веку, ур. Стојан Ћелић, 5–10. Београд: Српска академија наука и уметности.
Жупанић, Нико. 1911. Тројанци и Аријевци, Глас Српске Краљевске Академије LXXXVI: 167–290.
Макуљевић, Ненад. 2006. Уметност и национална идеја у XIX веку, систем европске и српске националне културе у служби нације. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Милинковић, Михаило. 1990. „Михаило Валтровић и оснивање Катедре за археологију“. У Зборник Филозофског факултета у Београду, 189–195. Београд: Београдски универзитет.
Милинковић, Михаило. 1998. „Одељење за археологију“. У Филозофски факултет 1838–1998, ур. Раде Михаљчић, 425–440. Београд: Филозофски факултет.
Митић, Милан. 1907. Преисторијски златан накит из Велике Врбице. Старинар н. р. II: 99–114.
Митић, Милан. 1908. Аскоси из Винче. Старинар н. р. III: 185–188.
Николић, Дубравка (ур.) 2008. Винча, праисторијска метропола, Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду – Народни музеј у Београду – Музеј града Београда – Српска академија наука и уметности.
Николић, Дубравка и Јасна Вуковић 2008. „Од првих налаза до метрополе касног неолита; откриће Винче и прва истраживања“. У Винча, праисторијска метропола, ур. Дубравка Николић, 39–86. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду – Народни музеј у Београду – Музеј града Београда – Српска академија наука и уметности.
Палавестра, Александар. 2000. Археологија у Балканском институту, Le memorial de l’Institut des etudes balkaniques – Trentieme anniversaire, Balcanica XXX–XXXI: 15–24.
Палавестра, Александар. 2005. „Добросуседско немешање. Српска археологија и етнологија“. У Етнологија и антропологија: стање и перспективе, Зборник Етнографског института САНУ 21, ур. Љиљана Гавриловић, 87–94. Београд: Етнографски институт САНУ.
Палавестра, Александар. 2011a. Културни контексти археологије. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Палавестра, Александар. 2011b. У служби континуитета. Етно-археологија у Србији. Етноантрополошки проблеми 6/3: 579–594.
Палавестра, Предраг. 1986. Историја модерне српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Срејовић, Драгослав. 1981. „Древне културе на тлу Србије и античко наслеђе“. У Историја српског народа I, ур. Сима Ћирковић, 3–105. Београд: Српска књижевна задруга.
Срејовић, Драгослав. 2001а. „Мезолитске основе неолитских култура у јужном Подунављу“. У Искуства прошлости, прир. Видојко Јовић, 57–72. Београд: Ars libri – Кремен.
Срејовић, Драгослав. 2001b. „Милоје М. Васић, творац српске археолошке науке“. У Искуства прошлости, прир. Видојко Јовић, 213–218. Београд: Ars libri – Кремен.
Срејовић, Драгослав. 2002. „Карагач и проблем етногенезе Дарданаца“. У Илири и Трачани. О старобалканским племенима, прир. Видојко Јовић, 151–199. Београд: Српска књижевна задруга.
Тасић, Никола. 1984. „Насеље ватинске културе“ У Винча у праисторији и средњем веку, ур. Стојан Ћелић, 76–83. Београд: Српска академија наука и уметности.
Цвјетићанин, Татјана (ур.) 2012. Централни Балкан између грчког и келтског света. Кале – Кршевица. Београд: Народни музеј у Београду.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
