Relata refero. Percepcija antičke grčke prošlosti u savremenom srpskom obrazovanju
DOI:
https://doi.org/10.21301/EAP.v7i3.8Ključne reči:
antička Grčka, obrazovanje, udžbenici, klasična arheologija, recepcija antikeApstrakt
Od kraja XVIII veka, sa modernim obrazovanjem među Srbe stiže i zapadna recepcija antičke kulture. Ta slika klasične prošlosti bila je pod snažnim uticajem širih društvenih, i naročito političkih okolnosti toga vremena. Preuzimajući (uz organizacione i pedagoške osnove) zapadni narativ o klasičnoj Grčkoj, pioniri školstva, kao i osnivači akademskih disciplina u Srba nesvesno su preuzimali i njegovu ideološku potku. Nakon ove, nazovimo je „faze institucionalizacije“, kroz obrazovni sistem dolazi do neprekidnog reprodukovanja ovog narativa. Posledica toga je da u savremenom srpskom obrazovanju susrećemo, gotovo savršeno očuvane, primere teorijskih koncepata XVIII i XIX. stoleća.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Аsman, Alaida. 2002. Rad na nacionalnom pamćenju. Beograd: XX vek.
Babić, Staša. 2002. „Still innocent after all these years? – Sketches for a social history of archaeology in Serbia“. In Archäologien Europas: Geschichte, Methoden und Theorien/Archeologies of Europe: History, Methods and Theories, eds. Peter F. Biehl, Alexander Gramsch and Arkadiusz Marciniak, 309–322. Tübinger Archäologische Taschenbücher 3. Münster: Waxmann.
Babić, Staša. 2007. Antropologija antike: priručnik za kurs Klasična arheologija i antropologija. Beograd: Filozofski fakultet.
Babić, Staša. 2011. Čemu još istorija arheologije? Етноантрополошки проблеми 6/3 (н. с.), 565–577.
Bernal, Martin. 1987. Black Athena: The Afroasiatic Roots of Classical Civilization. Piscataway, NJ: Rutgers University Press.
Bernal, Martin. 1991. Black Athena: The Afro-Asiatic Roots of Classical Civilization: The Archaeological and Documentary Evidence, Vol. 2. Piscataway, NJ: Rutgers University Press.
Bernal, Martin. 2006. Black Athena: The Afroasiatic Roots of Classical Civilization, Volume III: The Linguistic Evidence. Piscataway, NJ: Rutgers University Press.
Boardman, John. 1978. Greek Sculpture. The Archaic Period, a handbook. New York: Oxford University Press.
Boardman, John. 1985. Greek Art. London: Themes and Hudson.
Burdije, Pjer. 1977. Simbolička moć. Kultura, br. 38 (1977): 23–30.
Ćelstali, Knut. 2004. Prošlost nije više što je nekad bila. Beograd: Geopoetika.
Díaz-Andreu, Margarita. 2007. A World History of Nineteenth-Century Archaeology: Nationalism, Colonialism and the Past. Oxford: Oxford University Press.
Dietler, Michael. 2005. „The archaeology of Colonization and the Colonization of archaeology – Theoretical Challenges from an Ancient Mediterrenean Colonian Encounter“. In The Archaeologyof Colonial Encouters – Comparative Perspectives, ed. Gil J. Stein, 33–68. Santa Fe: School of American Research Press.
Dyson, Stephen L. 2006. In pursuit of Ancient Pasts: A History of Classical Archaeology in the Nineteenth and Twentieth Centuries. New Haven: Yale University Press.
Goldhill, Simon. 2005. Love, Sex & Tragedy: Why Classics Matters. London: John Murray.
Gosden, Chris. 2004. Archaeology and Colonialism – Cultural contacts from 5000 BC to the Present. Camebridge: Cambridge University Press.
Gross, Mirjana. 1976. Historijska znanost: razvoj, oblik, smjerovi. Zagreb: Institut za hrvatsku povijest.
Halsall, Guy. 1997. „Archaeology and Historiography“. In Companion to Historiography, ed. Michael Bentley, 788–810. London: Routledge.
Hobson, John M. 2004. Eastern Origins of Western Civilization. Cambridge: Cambridge University Press.
Humphreys, Sally C. 2002. „Classics and Colonialism: towards an erotics of the discipline“.In Disciplining Classics, ed. Glenn. W. Most, 207–51. Göttingen: Vandenhoeck and Ruprecht.
Hurst, Henry and Sara Owen (eds). 2005. Ancient Colonizations: Analogy, Similarity and Difference. London: Duckworth.
Janson, Horst W. 1987. Istorija umetnosti. Beograd. Prosveta.
Маrchand, Suzanne. 1996. Down from Olympus: Archaeology and Philhellenism in Germany 1750–1970. Princeton: Princeton University Press.
Моrley, Neville. 2009. Antiquity and Modernity. Malden: Willey – Blackwell.
Morris, Ian. 1994. „Archaeologies of Greece“. In Classical Greece: Ancient Histories and Modern Archaeologies, ed. Ian Morris, 1–47. Camebridge: Cambridge University Press.
Olsen, Bjornar. 2002. Od predmeta do teksta: teorijske perspektive arheoloških istraživanja. Beograd: Geopoetika.
Palavestra, Aleksandar. 2012. Vasić pre Vinče (1900–1908). Etnoantropološki problemi 7/3:
Peri, Marvin. 2000. Intelektualna istorija Evrope. Beograd: Clio.
Said, Edvard. 2008. Orijentalizam. Beograd: XX vek.
Snodgrass, Anthony. M. 1987. An Archaeology of Greece: The Present State and Future Scope of the Discipline. Berkeley: University of California Press.
Sorkin, David. 1983. The Theory and Practice of Self-Formation (Bildung), 1791–1810. Journal of The History of Ideas, Vol. 44, No. 1 (Jan–Mar., 1983): 55–73.
Stojanović, Dubravka. 2000. „Udžbenici istorije kao ogledalo vremena“. U Uvod u mirovne studije, ur. Dragan Popadić, 93–122. Beograd: Grupa Most.
Shanks, Michael. 1996. Classical Archaeology of Greece – Experiences of the Discipine. London: Routledge.
Vasić, Rastko. 2009. „Klasična arheologija u Srbiji“. У Антички свет, европска и српска наука, ур. Растко Васић, Ифигенија Драганић и Ксенија Марицки Гађански, 39–49. Београд: Друштво за античке студије Србије – Службени гласник.
Wertz, Marianna. 1993. Wilhelm Von Humboldt’s Classical Education Curriculum. The American Almanac, 15.03.93.
•
Андерсон, Метју С. 2003. Европа у осамнаестом веку 1713–1789. Београд: Clio.
Бабић, Сташа. 2008. Грци и други. Античка перцепција и перцепција антике. Београд: Clio.
Бошков, Светозар. 2007. „Уџбеници античке историје у српским школама у 19. веку“. У Антика и савремени свет, ур. Ксенија Марицки Гађански, 21–32. Београд: Друштво за античке студије Србије – Архив Срема.
Бошков, Светозар. 2009. „Настава античке историје у Новосадској гимназији током 19. века“. У Антички свет, европска и српска наука, ур. Растко Васић, Ифигенија Драганић и Ксенија Марицки Гађански, 30–38. Београд: Друштво за античке студије Србије – Службени гласник.
Гавриловић, Никола. 1986. „Школство код Срба у Хабсбуршкој мохархији“. У Историја српског народа, књига IV, том II, ур. Славко Гавриловић, 350–62. Београд: Српска књижевна задруга.
Деретић, Јован. 1989. „Класична традиција у српској књижевности“. УАнтичке студије код Срба, ур. Миодраг Стојановић, 13–20. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Живојиновић, Драгољуб Р. 2010. Успон Европе (1450–1789). Београд: Завод за уџбенике.
Леовац, Славко. 1989. „Хеленист Милош Ђурић“. У Античке студије код Срба, ур. Миодраг Стојановић, 95–108. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Мамула, Jован. 1960. „Настава историје у новосадској гимназији“. У Новосадска гимназија (1810–1960), ур. Петар Адамовић. Нови Сад: Одбор за прославу 150-годишњице.
Марицки Гађански, Ксенија. 2007. „Уводна реч: темељи наше европске куће“. У Антика и савремени свет, ур. Ксенија Марицки Гађански, 5–7. Београд: Друштво за античке студије Србије – Архив Срема.
Милинковић, Михаило. 1989. Ка историјату наставе археологије на Филозофском факултету у Београду – поводом 150-те годишњице Филозофског факултета, Гласник САД 5: 124–138.
Милинковић, Михаило. 1998. „Одељење за археологију“. У Филозофски факултет, 1838–1998, ур. Раде Михаљчић, 425–440. Београд: Филозофски факултет.
Нинковић, Ненад. 2011. Реформа српског школства у Хабзбуршкој монархији 1769–1777. Истраживања 22: 167–83.
Палавестра, Александар. 2000. Археологија у Балканском институту. Balcanica XXX–XXXI: 15–24.
Палавестра, А. 2005. „Добросуседско немешање. Српска археологија и етнологија“. У Етнологија и антропологија: стање и перспективе, Зборник Етнографског института САНУ 21, ур. Љиљана Гавриловић, 87–94, Београд: Етнографски институт САНУ.
Палавестра, Александар. 2011. У служби континуитета. Етно-археологија у Србији. Етноантрополошки проблеми 6/3 (н. с.): 579–594.
Срејовић, Драгослав. 1983. „Археологија на Великој школи и Универзитету у Београду“. У Споменица Српског археолошког друштва, 1883–1983, ур. Никола Тасић, 17–25. Београд: Српско археолошко друштво.
Тимотијевић, Мирослав. 2006. Рађање модерне приватности – приватни живот Срба у Хабзбуршкој монархији од краја 17. до почетка 19. века. Београд: Clio.
Тош, Џон. 2008. У трагању за историјом. Београд: Clio.
Флашар, Мирон и Војислав Јелић. 1998. „Катедра за класичну филологију“. У Филозофски факултет, 1838–1998, ур. Раде Михаљчић, 511–540. Београд: Филозофски факултет.
Џонсон, Метју. 2008. Археолошка теорија, Београд: Clio.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
