Однос државе према хуманистичким наукама у Србији почетком двадесет првог века

Цитатометрија као покушај убиства српске антропологије

Apstrakt

Ути­цај дру­штва на ху­ма­ни­стич­ке на­у­ке у Ср­би­ји при­мар­но се оства­ру­је кроз др­жав­но фи­нан­си­ра­ње на­уч­них про­је­ка­та. Та­кво фи­нан­си­ра­ње тре­нут­но укљу­чу­је ва­ло­ри­за­ци­ју ре­зул­та­та на­уч­ног ра­да при­ме­ном ци­та­то­ме­триј­ских ме­то­да ко­ји ни­су при­хва­ће­ни у Евро­пи. Ци­та­то­ме­три­ја је у САД, где је из­ми­шље­на, до­ве­ла до ка­ри­ка­ту­рал­них об­ли­ка на­уч­них про­из­во­да од не­ко­ли­ко стра­ни­ца тек­ста и ве­ли­ког бро­ја ци­ти­ра­них на­сло­ва. Ци­та­то­ме­триј­ско-ци­та­то­ман­ски по­сту­пак мо­же до­ве­сти до уки­да­ња до­ми­цил­них ху­ма­ни­стич­ких на­у­ка и им­пле­мен­та­ци­је стра­них, тре­ће­ра­зред­них ци­та­то­ма­на ко­ји, уз безначaјне тек­сто­ве на­би­је­не уза­јам­но укр­ште­ним ци­та­ти­ма, ис­пу­ња­ва­ју усло­ве, на­да­мо се не­све­сно, по­ста­вље­не од стра­не над­ле­жног ми­ни­стар­ства и уни­ве­ри­зи­те­та.