Festivalski poredak – muzičke pozornice moći i zadovljstva

Apstrakt

U an­tro­po­lo­škim raz­ma­tra­nji­ma mu­zič­ki fe­sti­va­li pred­sta­vlja­ju kom­plek­sni fe­no­men ko­ji ra­sve­tlja­va sa­vre­me­ne kul­tur­ne i dru­štve­ne pro­ce­se. U tek­stu se ana­li­zi­ra­ju mu­zič­ki fe­sti­va­li, nji­hov raz­voj­ni put u dva­de­se­tom ve­ku i sa­vre­me­ni tren­do­vi u Evro­pi, re­gi­o­nu Ju­go­i­stoč­ne Evro­pe i Sr­bi­ji. Fe­sti­va­li je­su pla­ne­tar­ni pro­iz­vod, in­ter­kul­tur­na mre­ža, ali i pro­duk­ti lo­kal­nih po­li­ti­ka. Nji­ho­va po­pu­la­ri­za­ci­ja se mo­že pra­ti­ti od še­zde­se­tih go­di­na dva­de­se­tog ve­ka ka­da se ob­li­ku­ju u ko­nev­nci­o­nal­ne kul­tur­ne po­zor­ni­ce ko­je od­go­va­ra­ju esta­bli­šmen­tu, ali isto­vre­me­no i kao eman­ci­po­va­ni pro­sto­ri ro­ken­rol sti­lo­va i pot­kul­tu­ra. Po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na dva­de­se­tog ve­ka mu­zič­ki fe­sti­va­li u Ju­go­i­stoč­noj Evro­pi po­sta­ju are­ne i sce­ne kon­tra­dik­tor­ne i am­bi­va­lent­ne re­al­no­sti (rat, eko­nom­ska kri­za, an­ta­go­ni­zmi, kse­no­fo­bi­je, na­ci­o­na­i­li­zmi). Mu­zič­ki he­pe­nin­zi i po­li­tič­ki do­ga­dja­ji po­li­tič­ki se po­la­ri­zu­ju i her­me­ti­zu­ju. Is­tra­ži­va­nja su usme­re­na na dva naj­ve­ća fe­sti­va­la u Re­gi­o­nu – EXIT fe­sti­val (No­vi Sad) i Dra­ga­čev­ski sa­bor tru­ba­ča (Gu­ča). Is­tra­ži­va­nja ovih fe­sti­va­la po­ka­zu­ju da kul­tur­ne po­zor­ni­ce mo­ći i uži­va­nja gra­de svo­je­vr­sne po­ret­ke i po­li­ti­ke ko­je su re­flek­si­ja ak­tu­el­nih dru­štve­nih stvar­no­sti i sva­ko­dne­vi­ca.