Damnatio memoriae srpske kulture: Zavod za čuvanje starina vlade Milana Nedića, preteča Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture

Apstrakt

Dominantan je stav da konzervatorska delatnost počinje da se u Srbiji samostalno, kroz zasebnu instituciju, razvija od 1947. godine, kada je osnovan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, pošto je donet, kako se smatralo, prvi zakon koji tretira problematiku zaštite nasleđa. Ovaj rad ima za cilj da ukaže da je navedena delatnost počela da se razvija u, sklopu posebne institucije, tokom okupacije u Drugom svetskom ratu, kada je u proleće 1942. godine, na inicijativu okupatora, kolaboraciona vlada osnovala Zavod za čuvanje starina, pošto je prethodno doneta Uredba o čuvanju starina. Autori nastoje i da odgovoren na pitanja: u kojoj meri su se posleratne socijalističke vlasti oslanjale na iskustva i kadrove Zavoda za čuvanje starina prilikom osnivanja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Rad je napisan na osnovu arhivskih izvora, štampe i relevantne literature.