Damnatio memoriae de la culture serbe: l'Institut pour la protection des antiquités du gouvernement de Milan Nedić, précurseur de l'Institut pour la protection du patrimoine de la Serbie
DOI :
https://doi.org/10.21301/eap.v18i4.12Mots-clés :
Institut pour la protection des monuments de la culture, activité conservatrice, Seconde Guerre mondiale, occupation, collaboration, gouvernement de Milan Nedić, politique culturelleRésumé
L'opinion qui prévaut est que l'activité conservatrice commence à se développer de manière autonome en Serbie depuis 1947 et cela à travers une institution particulière, lorsqu'a été fondé l'Institut pour la protection du patrimoine de la Serbie, suite à la promulgation de la première (de l'avis général) loi qui traite la problématique de la protection du patrimoine. Ce travail a pour l'objectif de montrer que l'activité mentionnée avait commencé à se développer au cours de l'Occupation dans la Seconde Guerre mondiale, dans le cadre d'une institution spéciale, lorsque, sur l'initiative de l'occupant, au printemps 1942, le gouvernement collaborationniste avait fondé l'Institut pour la protection des antiquités, ayant précédemment proclamé l'Édit sur la conservation des antiquités. Les auteurs s'efforcent de répondre aussi à la question de savoir dans quelle mesure les autorités socialistes de l'après-guerre se sont appuyées sur les expériences et les fonctionnaires de l'Institut pour la conservation des antiquités lors de la fondation de l'Institut pour la protection du patrimoine de la Serbie. Cet article a été écrit à partir des sources d'archives, de la presse et de la littérature de référence.
Téléchargements
Références
Arhiv Narodnog muzeja Srbije (ANM).
Bundesarchiv-Militaerarchiv Freiburg.
Državni arhiv Srbije (DAS).
Anonim. 1942a. “Osnivanje muzeja u Užicu”. Novo vreme, 17. oktobar 1942.
Anonim. 1942b. „Usavršavanje stručnjaka za muzeje”. Novo vreme, 30. decembar 1942.
Anonim. 1943a. „Beleške odeljenja za visoko obrazovanje i narodnu kulturu”, Prosvetni glasnik, 1. maj 1943: 219.
Anonim. 1943b. “Zaštita spomenika naše prošlosti”. Srpski narod, 23. oktobar 1943.
Аnonim, 1943c. „ Ministarstvo prosvete na duhovnoj obnovi Srbije u Svetosavskom znaku”, Srpski narod, 23. januar 1943.
Anonim. 1992. „In memoriam : Ivan M. Zdravković (1903-1991) ”. Glasnik Društva konzervatora Srbije, 16/1992: 235-236.
Anonim. 2022a. „70. godina RZZSК”. Sajt Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture: www.heritage.gov.rs/cirilica/istorija_republickog_zavoda_za_zastitu_spomenika_kulture.php. (Pristup: 23. 12. 2022).
Anonim. 2022b. „Istorijat zaštite u Srbiji”, Sajt Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture: www.heritage.gov.rs/cirilica/istorija_zastite_u_srbiji.php. (Pristup: 23. 12. 2022.).
Bandović, Aleksandar. 2014. „Muzejski kurs i arheologija tokom II svetskog rata u Beogradu”. Etnoantropološki problemi 9 (3): 625-645. https://doi.org/10.21301/EAP.v9i3.5
Bandović, Aleksandar. 2019. “Miodrag Grbić i nastanak kulturno-istorijske arheologije u Srbiji”, doktorska dis. Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu. Dostupno na: https://www.academia.edu/41839829/Miodrag_Grbi%C4%87_and_the_origins_of_culture_historical_archaeology_in_Serbia
Borković, Milan. 1979. Kontrarevolucija u Srbiji : Kvislinška uprava 1941–1944. Beograd: Sloboda.
Brguljan, Vladimir. 2000. Izvori spomeničkog prava u Jugoslaviji. Beograd: Službene novine.
Gačić, Divna. 2005. Miodrag Grbić: život i delo. Sremski Karlovci: Zavičajna zbirka Sremski Karlovci.
D. S. J. 1954. „Beogradski muzeji”. Godišnjak Muzeja grada Beograda br. 1: 307-361.
Ilijevski, Aleksandra. 2021. „Arhitekt Ivan Zdravković: naučna i stručna delatnost u periodu između dva svetska rata”. U: Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu: 1918-1941, uredili Aleksandar Kadijević i Aleksandra Ilijevski, 115-124. Beograd: Filozofski fakultet i Institut za istoriju umetnosti.
J.T. 2021. „Centralni institut za konzervaciju pripojen Narodnom muzeju Beograd”. Danas, 6. 02. 2021. https://www.danas.rs/kultura/centralni-institut-za-konzervaciju-pripojen-narodnom-muzeju-u-beogradu/
Krivošejev, Vladimir i Rade Ristanović. 2022. „Prilog proučavanju razvoja muzejske delatnosti tokom Drugog svetskog rata u okupiranoj Srbiji”. Etnoantropološki problemi 17 (4): 1403-1430. https://doi.org/10.21301/eap.v17i4.12.
Krstić, Branislav. 2010. Spomenička baština: svjdočanstvo i budućnost prošlosti. Sarajevo: Sinopsis, Zagreb: Sinopsis i Beograd: Službeni glasnik.
M. M. 1943. „Zakonom zaštićen 271 spomenik srpske istorije”. Novo Vreme, 15. 10. 1943.
Miletić, Marko. 2021. „Politika odbrane Jugoslavije (1945-1958.): Ideje i prakse” Doktorska dis. Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu. Dostupno na: https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:25749/bdef:Content/dovnload.
Pavlović, Dobroslav-Bojko. 1982. „Prisećanja i ispovesti”. U Sećanja konzervatora, urednik Radomir Stanić, 97-106. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Društvo konzervatora Srbije.
Pavlović, Đorđe. 2014. „Dobroslav Bojko St. Pavlović”. U Graditeljsko nasleđe u Srbiji: Zbornik u čast dr Dobroslava Bojka St. Pavlovića, (ur. Maša Vukanović). Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka: 2-8.
Pavlović-Lončarski, Vera, Katarina Maksimov, Maja Đorđević i Marija Đekić. 2022. 50 za 50: oni su nas učili. Beograd: Društvo konzervatora Srbije.
Preradović, Dubravka. 2016. „Istraživanje i snimanje srednjovekovnih spomenika pod okriljem Narodnog muzeja u Beogradu do 1941. godine”. Zograf, 40 1-33.
Rot, Andreas. 2022. Johan Albreht fon Rajsvic (1899-1962) : Od nelagodnog stručnjaka za jugoistočnu Evropu do zaštitnika spomenika. Beograd: Institut za evropske studije, Novi Sad: Arhiv Vojvodine.
Skakić-Simatović, Branka. 1985. „Predlog za osnivanje Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i prve akcije na zaštiti y Srbiji posle oslobođenja”. Saopštenja, 17: 243-250.
Stanić, Radomir, ur. 1982. Sećanja konzervatora. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Društvo konzervatora Srbije.
Stevanović, V. 2019. „Radivoje Ljubinković”. U: Gabrijel Mije i istraživanja stare srpske arhitekture (ur. Dubravka Preradović). Beograd: Galerija nauke i tehnike SANU, 102.
Stojanović, Aleksandar. 2012. Srpski civilni / kulturni plan vlade Milana Nedića. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
Tomić, Stevan. 1958. Pravna zaštita spomenika kulture u Jugoslaviji. Beograd: Savezni institut za zaštitu spomenika kulture.
Vujošević, Zdravko. 2002. „Kunst und Denkmalschutz u okupiranom Beogradu”. Nasleđe , br. 4: 119–126.
Zdravković, Ivan. 1981. „Pojava i razvoj konzervatorske službe i struke u Srbiji”. Saopštenja, 13: 262-265.
Zdravković, Ivan. 1982. „Moji prvi koraci u radu na konzervaciji spomenika kulture”. U: Sećanja konzervatora, urednik Radomir Stanić, 29-36. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Društvo konzervatora Srbije.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
