« Une goutte de pluie dans l'océan pour une kafana des Balkans »: « barbarogénie » balkanique dans les récits de la scène turbotronic
DOI :
https://doi.org/10.21301/eap.v17i1.5Mots-clés :
turbotronic, turbofolk, classifications, oppositions, kafana, émotions, authenticitéRésumé
Ce travail fait partie d'une recherche continuelle que les auteurs mènent pour mapper la scène turbotronic et pour répondre à la question sur ce que la musique peut nous faire découvrir sur une dynamique plus large de la vie socioculturelle dans la Serbie d'aujourd'hui. Dans le travail nous suivons les chemins, dans l'anthtropologie locale déjà solidement tracés, de l'anthropologie de la musique. Nous nous concentrons sur les pratiques discursives quotidiennes, en apparence banales, des gens ordinaires, nous les plaçons dans un cadre plus large des géographies symboliques et montrons que les récits turbotronic appartiennent au discours du « barbarogénie » balkanique. Nous montrons, dans les termes de Herzfeld, « comment et sous quelles pressions les gens recourent aux stéréotypes, ou encore, les représentent directement – les simulent, pour ainsi dire ». Nous répondons à la question de savoir où les auteurs de turbotronic trouvent des oppositions binaires composées de concepts essentialistes, comment ils les instrumentalisent stratégiquement et comment ils les utilisent dans les accommodements sur le pouvoir. L'analyse montre que les signes axiologiques avant-coureurs attribués à des couples d'opposition clés dans le discours de la « Seconde Serbie » – (+) occidental/européen : (–) balkanique, (+) civilisé : (–) primitif – sont inversés dans le cadre du discours turbotronic, où sont en plus ajoutées les oppositions (+) émotions : (–) raison et (+) authentique : (–) faux. Nous proposons que ce changement soit interprété comme un reflet potentiel des changements plus généraux déjà constatés dans les recherches sur la réception de l'héritage ottoman dans la culture serbe mais aussi sur un territoire plus large des Balkans. L'analyse du matériel ethnographique montrera pour quelle raison les auteurs de turbotronic se rangent du côté du « peuple » et « des gens ordinaires », ce pourquoi ils insistent sur « l'héritage balkanique dénoncé »; ensuite seront éclairées la fonction et l'importance symbolique de la kafana dans leurs récits. À la fin, nous proposons des orientations pour de futures recherches sur ce phénomène fécond du point de vue de l'analyse.
Téléchargements
Références
Archer, Rory. 2012. „Assessing Turbofolk Controversies: Popular Music between the Nation and the Balkans“. Southeastern Europe 36: 178-207. DOI: 10.1163/187633312X642103
Baker, Catherine. 2007. „The concept of turbofolk in Croatia: inclusion/exclusion in the construction of national musical identity“. In Nation in formation: inclusion and exclusion in central and eastern Europe, edited by Catherine Baker, Christopher J Gerry, Barbara Madaj, Liz Mellish & Jana Nahodilová. London: SSEES Publications.[dostupno na: https://pdfs.semanticscholar.org/b372/c1621b4463120b6f399165917d49f33cc795.pdf]
Banić Grubišić, Ana i Nina Kulenović. 2019. „Turbotronik - na granici između lokalne muzičke scene i žanra u nastajanju“. Etnoantropološki problemi 14(1): 23-46. DOI: 10.21301/eap.v14i1.1
Bhabha, Homi K. 1994. The Location of Culture. London: Routledge.
Bourdieu, Pierre. 1979. Distinction. A Social Critique of the Judgment. Cambridge: Harvard University Press.
Bukvić, Dimitrije. 2016. „Kafanska i internetska društvenost – upoređivanje.“ Kultura 151: 70-87. DOI: 10.5937/kultura1651070B
Burdije, Pjer. 2011. Predavanje o predavanju. Beograd: Karpos.
Čolović, Ivan. 2004. „Balkan u naraciji o World muzici u Srbiji“. Zvuk 24: 59-62.
Čvoro, Uroš. 2012. „Remember the Nineties? Turbo-folk as the Vanishing Mediator of Nationalism“. Cultural Politics 8(1): 121-137. DOI: 10.1215/17432197-1572021
Čvoro, Uroš. 2014. Turbo-folk music and cultural representations of national identity in former Yugoslavia. Ashgate.
Ćirjaković, Zoran 2012. „Muški snovi, neoliberalne fantazije i zvuk oklevetane modernosti“. Sarajevske sveske 39/40: 89-114.
Dimitrijević, Branislav. 2002. „Globalni turbo-folk“. U Nedeljne informativne novine, NIN, 20.7.2002.
Dragićević, Šešić, Milena. 1994. Neofolk kultura: publika i njene zvezde. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Dumnić Vilotijević, Marija. 2020. „The Balkan of the Balkans: The Meaning of Autobalkanism in Regional Popular Music“. Arts 9(70): 1-13. DOI: 10.3390/arts9020070
Dušković, Vesna. 1984. „Kafići kao mesto društvenog okupljanja u gradu“. Etnološke sveske V: 39-44.
Đerić, Gordana. 2006. „Među javom i međ snom. O balkanizmu i neuspehu konstruktivizma u Srbiji: pogled iz prošlosti“. Filozofija i društvo (31): 1-17.
Đorđević, Dragoljub. 2012. „Ej kafano, nauko moja“. U Kafanologija, uredio Dragoljub Đorđević, 14-23. Beograd: Službeni Glasnik.
Đorđević, Ivan. 2010. „Identitetske politike u ritmu ʽlakih notaʼ: recepcija neofolk muzike u Sloveniji“. Tradiciones 39(1): 137-153. DOI: 10.3986/Traditio2010390112
Đurić Ljubica i Mladen Ćirić. 2015. „Metaforička i metonimijska konceptualizacija ljubavi u tekstovima turbo-folk pesama ženskih izvođača“. Jezici i kulture u vremenu i prostoru 4(1): 55-67.
Đurković, Miša. 2013. „Rokenrol i nova narodna muzika u Srbiji i Jugoslaviji“. Sociološki pregled XLVII(2); 231-247.
Đurković, Miša. 2002. „Ideologizacija turbo-folka“. Kultura 102: 19-33.
Đurković, Miša. 2005. „Ideološki i politički sukobi oko turbo-folka“. Filozofija i društvo 25: 271-284.
Đurković, Miša. 2009. Slika, zvuk i moć. Ogledi iz pop-politike. Beograd: Krug Commerce.
Finnegan, Ruth. 2003. „Music, Experience and the Anthropology of Emotion“. In Cultural Study of Music: A Critical Introduction, edited by Martin Clayton, Trevor Herbert & Richard Middleton, 181-193. New York: Routledge.
Foks, Kejt. 2012. „Govor paba“. U Kafanologija, uredio Dragoljub Đorđević, 233-252. Beograd: Službeni glasnik.
Foucault, Michel. 1978. The History of Sexuality. Volume I: An Introduction. New York: Pantheon Books.
Foucault, Michel. 2011. Power (The Essential Works of Foucault, 1954-1984, Vol. 3). The New Press.
Gordy, Erik. 1999. The Culture of Power in Serbia. Nationalism and the Destruction of Alternatives. Pennsylvania: Pennsylvania State University Press.
Gorunović, Gordana. 2011. Antropologija Kliforda Gerca – kritike i polemike. Beograd: Srpski genealoški centar.
Gotthardi Pavlovsky, Aleksej. 2014. Narodnjaci i turbofolk u Hrvatskoj. Zašto ih (ne) volimo? Zagreb: Naklada Ljevak.
Greckel, Wil. 2008. „Rock and nineteenth-century Romanticism: Social and cultural parallels“. Journal of Musicological Research (3): 177-202. DOI: 10.1080/01411897908574510
Grujić, Marija. 2009. Community and the Popular: Women, Nation and Turbo-Folk in Post-Yugoslav Serbia. CEU, Budapest: PhD Thesis.
Hercfeld, Majkl. 2004. Kulturna intimnost. Beograd: XX vek.
Hofman, Ana. 2010. „Kafana Singers: Popular Music, Gender and Subjectivity in the Cultural Space of Socialist Yugoslavia“. Narodna umjetnost 47(1): 141-161.
Jansen, Stef. 2001. „Svakodnevni orijentalizam: doživljaj ʽBalkanaʼ/ʽEvropeʼ u Beogradu i Zagrebu“. Filozofija i društvo (XVIII): 33-71.
Jansen, Stef. 2005. Antinacionalizam. Etnografija otpora u Beogradu i Zagrebu. Beograd: Biblioteka XX vek.
Kišjuhas, Aleksej. 2018. „Reason without feelings? Emotions in the history of Western philosophy“. Filozofija i društvo 29(2): 153-316. DOI: 10.2298/FID1802253K
Kovačević, Ivan i Marija Ristivojević. 2014. „Antropologija muzike: od folka do roka“. Etnoantropološki problemi 9(4): 1067-1083. DOI: 10.21301/EAP.v9i4.13
Kulenović, Nina i Ana Banić Grubišić. 2019. „ʽCepaće se neki narodnjaci!ʼ: nova čitanja turbofolka“. Etnoantropološki problemi 14(1): 47-78. DOI: 10.21301/eap.v14i1.2
Kulenović, Nina. 2021. Koncept kulture između individualizma i holizma: pogled iz prosvetiteljsko-kontraprosvetiteljskog spora. Beograd: Filozofski fakultet i Dosije studio.
Kronja, Ivana. 2001. Smronosni sjaj: masovna psihologija i estetika turbo-folka. Beograd: Tehnokratia.
Kronja, Ivana. 2004. „Turbo Folk and Dance Music in 1990s Serbia: Media, Ideology and the Production of Spectatle“. The Anthropology of East Europe Review 22(1): 103-114.
Kronja, Ivana. 2011. „Naknadna razmatranja o turbo-folku“. Kultura 102: 8-18.
Laklau, Ernesto. 2019. O populističkom umu. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Lutz, Catherine & Geoffrey M. White. 1986. „The Anthropology of Emotions“. Annual Review of Anthropology 15: 405-436. DOI: 10.1146/annurev.an.15.100186.002201
Marinković, Dušan. 2012. „Ideologija, javnost i rođenje trećih mesta“. U Kafanologija, uredio Dragoljub Đorđević, 27-41. Beograd: Službeni Glasnik.
Milanović, Nevena. 2018. „Novi život kafane: disolucija ʽsjajnog trećeg mestaʼ“. Etnoantropološki provlemi 13(4): 971-985. DOI: 10.21301/eap.v13i4.4
Milenković, Miloš. 2006. „Šta je (bila) antropološka refleksivnost? Metodološka formalizacija“. Etnoantropološki problemi 1(2): 157-184. DOI: 10.21301/eap.v1i2.9
Mitrović, Marijana. 2011. „ʽNepodnošljiva lakoćaʼ (subverzije) nacionalizma: estradna tela u postsocijalističkoj Srbiji“. Glasnik Etnografskog instituta SANU 59(2): 125-148. DOI: 10.2298/GEI1102127M
Mitrović, Marijana. 2017. Uloga popularne muzike u konstruisanju rodnih identiteta u postsocijalističkoj Srbiji. Doktorska disertacija.
Moore, Allan. 2002. „Authenticity as authentication“. Popular Music 21(2): 209-223. DOI: 10.1017/S0261143002002131
Muf, Šantal. 2019. Za levi populizam. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Naumović, Slobodan. 2010. „Kadriranje kulturne intimnosti: nekoliko misli o dinamici samopredstavljanja i samopoimanja u srpskoj kinematografiji“. Godišnjak za društvenu istoriju 17(1): 7-37.
Oldenbourg, Ramon & Dennis Brissett. 1982. „The third place“. Qualitative Sociology (5): 265-284. DOI: 10.1007/BF00986754
Papović, Jovana i Astrea Pejović. 2015. „The Potential of Popular Culture for the Creation of Left Populism in Serbia: The Case of the Hip-Hop Collective ’The Bombs of the Nineties’“. Contemporary Southeastern Europe 3(2): 107-126.
Peri, Marvin. 2000. Intelektualna istorija Evrope. Beograd: Clio.
Pile, Steve. 1994. „Masculinism, the use of dualistic epistemolgies and third spaces“. Antipode 26(3): 255-277. DOI: 10.1111/j.1467-8330.1994.tb00251.x
Pišev, Marko. 2011. „Balkanizam i osmansko kulturno nasleđe u savremenoj Srbiji: između negacije i autoegzotizacije“. U Kulturno nasleđe: zbornik radova sa naučnog skupa Kulturni identiteti u XXI veku, uredio Bojan Žikić, 73-92. Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Radović, Srđan. 2009. Slike Evrope. Istraživanje predstava o Evropi i Srbiji na početku XXI veka. Beograd: Etnografski institut SANU.
Radović, Srđan. 2010. „Juče na Balkanu, danas u vašem stanu. Nekoliko zapažanja o neofolk muzici među publikom u Sloveniji“. Tradiciones 39(1): 123-135. DOI: 10.3986/Traditio2010390111
Rašić, Miloš. 2018. „Turbotronik: studija slučaja Lenharta Tapesa i Mirjane Raić“. Etnoantropološki problemi 13(4): 951-969. DOI: 10.21301/eap.v13i4.3
Ristivojević, Marija. 2012. „Proučavanje muzike u antropologiji“. Etnoantropološki problemi 7(2): 471-486. DOI: 10.21301/eap.v7i2.8
Ristivojević, Marija. 2013. „Muzika kao kulturni fenomen“. Etnoantropološki problemi 8(2): 441-451. DOI: 10.21301/EAP.v8i2.5
Simić, Marina. 2006. „Exit u Evropu: popularna muzika i politike identiteta u savremenoj Srbiji“. Kultura 116-117: 98-122.
Spasić, Ivana i Predrag Cvetičanin (eds.). 2013. Us and Them; Symbolic Divisions in Western Balkan Societies. Niš: Centre for Empirical Cultural Studies of South-East Europe; The Institute for Philosophy and Social Theory of the University of Belgrade.
Spasić, Ivana. 2006. „Distinkcija na domaći način: diskursi statusnog diferenciranja u današnjoj Srbiji“. U Nasleđe Pjera Burdijea, priredili Miloš Nemanjić i Ivana Spasić, 137-171. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.
Stanojević, Milena. 2010. „Institucija kafane u Srbiji i razvoj modernog društva – funkcije kafane.“ Teme 34(3): 821-837.
Stojanović, Dubravka. 2012. „Kafane kao temelj civilnog društva u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka“. U Kafanologija, uredio Dragoljub Đorđević, 43-54. Beograd: Službeni Glasnik.
Šentevska, Irena. 2013. „Anything but Turban-folk: the Oriental Controversy and Identity Makeovers in the Balkans“. In Us and Them; Symbolic Divisions in Western Balkan Societies, edited by Ivana Spasić i Predrag Cvetičanin, 51-71. Niš: Centre for Empirical Cultural Studies of South-East Europe; The Institute for Philosophy and Social Theory of the University of Belgrade.
Šentevska, Irena. 2020. „Sav taj turban-folk: orijentalizam i folk muzika u Srbiji“. Glasnik Etnografskog instituta SANU LXVIII (3): 641-660. DOI: 10.2298/GEI2003641S
Todorova, Marija. 1999. Imaginarni Balkan. Beograd: XX vek.
Van de Port, Mattijs. 1999. „ʽIt Takes a Serb to Know a Serbʼ. Uncovering the roots of obstinate otherness in Serbia“. Critique Anthropology 19(1): 7-30. DOI: 10.1177/0308275X9901900104
Vujović, Sreten. 2012. „Fenomen kafane i modernizacija“. U Kafanologija, uredio Dragoljub Đorđević, 55-78. Beograd: Službeni Glasnik.
Williams, Patrick J. 2006. „Authentic Identites. Straightedge Subculture, Music, and the Internet“. Journal of Contemporary Ethnography 35(2): 173-200. DOI: 10.1177/0891241605285100
Žikić, Bojan. 2009. „Za šta su dobri žanrovi? Deljenje, razvrstavanje i razgraničavanje u strukturalnoj i kognitivnoj antropologiji na primeru muzičke kulture“. U Strukturalna antropologija danas, uredila Dragana Antonijević, 326-361. Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Živković, Marko. 2001. „Nešto između: simbolička geografija Srbije“. Filozofija i društvo (18): 73-110.
Živković, Marko. 2011. „Serbian Turbo-Epics: Genres, Intertextuality and the Play of Ironies“. In Balkan Epic: Song, History, Modernity, edited by P. V. Bohlman and N. Petković. Lanham: Scarecrow.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
