La source qui sait – l’eau qui parle: L’homme et les sources intermittentes

Auteurs

  • Bojan Novaković Museums and Galleries of Nikšić, Montenegro

DOI :

https://doi.org/10.21301/eap.v16i2.11

Mots-clés :

La péninsule balkanique, sources intermittentes, force surnaturelle, eau curative, rites religieux, superstitition, légende

Résumé

Dans des régions karstiques il existe des sources intermittentes où à des intervalles temporels courts alternent des phases de flux et d’assèchement de l’eau. Elles sont le résultat du remplissage puis du siphonnage du réservoir sous-terrain karstique, souvent accompagnés de bruits caractéristiques. On en a décompté jusqu’ici autour d’une centaine dans le monde, alors qu’en Europe elles sont les plus répandues  sur la péninsule balkanique, et plus particulièrement dans les Dinarides. Pour la plupart des sources intermittentes, il existe des croyances sur le pouvoir curatif, ou même miraculeux de leurs eaux, ce pourquoi certaines sont devenues des lieux de rassemblements au temps des fêtes religieuses imporantes. L’objet de ce travail est la perception d’un phénomène rare dans la population de la péninsule balkanique, considéré à travers d’intéressantes légendes, croyances et rites.   

Téléchargements

Les données relatives au téléchargement ne sont pas encore disponibles.

Références

Aličić, Ahmed. 1985. Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina. Sarajevo: Orijentalni institut.

Aličić, Ahmed. 2008. Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine. Mostar: Islamski kulturni centar.

Begović, Katarina. 2018. „Živa voda kao božanska hipostaza – etimološki primarno značenje sintagme živa voda“. Književnost i jezik 3–4: 361–375. DOI: 10.18485/kij.2018.65.3_4.4

Bjeljevine. 2014. Bjeljevine. You Tube video, 22:54. https://www.youtube.com/watch?v=gsWIV_4FdW0

Bonacci, Ognjen i Davor Bojanić. 1991. „Rhythmic karst springs“. Hydrological Sciences Journal 36/1: 35–47. DOI: 10.1080/02626669109492483

Borisova, Rumi. 2019. „Zhiva voda poznava greshnici“, 07/04/2019,

https//standartnews.com/ chudesata_na_balgariya/zhiva-voda-poznava-greshnitsi-389048.html

Bögli, Alfred. 1980. Karst Hydrology and Physical Speleology. Berlin: Springer-Verlag.

Bratinić, Ž. D. 1883. „Iz Nikšića na Goransko (crtice iz putovanja po Crnoj Gori)“. Godišnjica Nikole Čupića 5: 212–258.

Cvijić, Jovan. 1889. „Ka poznavanju krša Istočne Srbije“. Prosvetni glasnik 3–4: januar, 1–14; februar, 62–73; mart, 131–139.

Cvijić, Jovan. 1896. „Izvori, tresave i vodopadi u Istočnoj Srbiji“. Glas Srpske kraljevske akademije 51: 1–122.

Cvijić, Jovan. 1912. „Petnjička pećina“. Glasnik Srpskog geografskog društva 1: 105–109.

Cvetković, Zoran. a. „Bjeluša, Arilje“, b.d. http://www.srbijaplus.net/bjelusa-arilje.htm

Cvetković, Zoran. b. „Selite i Homoljska potajnica, Žagubica“, b.d. http://www.srbijaplus.net/ seliste-homoljska-potajnica-zagubica.htm

Defter: 174 Numaralı Hersek Livası İcmal Eflakan ve Voynugan Tahrir Defteri (939/1533). Ankara: T.C. Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü, 2009.

Đorđević, Dragutin. 1958 „Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi“. Srpski etnografski zbornik 70. Beograd: Naučno delo.

Etemović, Ramiz. 2013. Promuklice. You Tube video, 3:22. https://www.youtube.com/watch?v=bL29y-y63Mc

Fasmer, Мaks. 1986. Jetimologicheskij slovar russkogo jazyka I–IV. Moskva: Progress.

Gagović, Svetozar. 2004. „Iz leksike Pive: selo Bezuje“. Srpski dijalektološki zbornik 51: 1–312.

Gavrilović, Dušan. 1967. „Intermitentni izvori u Jugoslaviji“. Glasnik Srpskog geografskog društva 47: 13–36.

Gavrilović, Dušan i Ljiljana Gavrilović. 1985. „Intermitentni izvor Zaslapnica“. Glasnik Srpskog geografskog društva 65 (2): 37–41.

Gligorić, Dimitrije. 1893. „Izvor potajnica“. Bosanska vila 24: 266–267.

Grafenauer, Ivan. 1956. „Zmaj iz petelinjega jajca“. Razprave SAZU 2 (2): 313–333.

Grošelj, Pavel. 1933. „Kako so odkrili človeško ribico?“. Proteus 1 (1): 1–7.

Grošić, Jasmin. 2017. „Svetinja, bužimska „mubareć voda“. Stav, 14.05.2017, https://arhiv.stav. ba/oznake/mubarec-voda/

Guberinić, Radomir. 1997. Manastir Šudikovo i metoh Uroševica. Andrijevica: Stupovi.

Hafizović, Fazileta. 2016. Popis sela i zemlje sandžaka Krka, Klis i Hercegovina, oslobođenih od Mletačke Republike 1701. godine. Zagreb – Sarajevo: SKD Prosvjeta.

Hassert, Kurt. 1893. Reise durch Montenegro nebst Bemerkungen über Land und Leute. Wien: A. Hartleben's Verlag.

Igračev, Nikola. 2020. „Homoljska potajnica – mističan izvor Istočne Srbije“, 25/09/2020, https://www.planplus.rs/magazin/2020/09/25/homoljska-potajnica-mistican-izvor-istocne-srbije-prirodno-nasledje-srbije/99

Karić, Vladimir. 1887. Srbija, opis zemlje, naroda i države. Beograd: Kraljevsko-srpska državna štamparija.

Katzer, Friedrich. 1909. „Karst und Karsthydrographie“. Zur Kunde der Balkanhalbinsel: Reisen und Beobachtungen 8: 1–88.

Kilibarda, Novak. 2011. Serdarev grob: Cetinje: Centralna narodna biblioteka Đurđe Crnojević.

Knežević, Srebrica. 2006. „Etnoantropološko viđenje vode u pojmovima narodne kulture“. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 70: 311–336.

Kristeva, Borjana. 2016. „Izvorat ”Zhivata voda” kraj selo Bosnek i negovite chudodejni sili“, 11/12/2016,https://uspelite.bg/izvorat-jivata-voda-krai-selo-bosnek-i-negovite-chudodeini -sili-1

Kropej, Monika. 2012. Supernatural beings from Slovenian myth and folktales. Ljubljana: Založba ZRC.

Krstić, Dejan. 2014. „Legenda o vodenom biku“. Razvitak 53 (245–246): 169–176.

Ladišić, Borivoj. 2013. „Izvir Minutnik na Gorjancih“, 22/04/2013, http://www.jknm.si/si/? id=314&l=2013

Legende o slovenskih krajih. Genija. 2018.

Logar, Srečko. 1957. „Letošnje jamarsko raziskovanje našega področja“. Idrijski razgledi 2 (3): 85–86.

Logar, Srečko. 1965. „Zaganjalke“. Proteus 28 (2): 56–57.

Loma, Aleksandar. 1987. „Sutelica – toponomastički tragovi latinskog hrišćanstva u unutrašnjosti prednemanjićke Srbije“. Istorijski glasnik 1–2: 7–28.

Loma, Aleksandar. 2002. Prakosovo, slovenski i indoevropski koreni srpske epike. Beograd: Balkanološki institut SANU.

Loma, Aleksandar. 2007. „Šudikovski kamen: dosadašnja tumačenja, smernice za dalja razmišljanja“. Mileševski zapisi 7: 89–102.

Loma, Aleksandar. 2010. „Praindoevropski glagol i slovenska etimologija“. Južnoslovenski filolog 66: 283–295.

Lovmjanjski, Henrik. 1996. Religija Slovena. Beograd: Biblioteka XX vek.

Lutovac, Milisav. 1957. Ivangradska (Beranska) kotlina: regionalno-geografska ispitivanja. Beograd: Naučno delo.

Malchev, Rossen. 2017. „Processes of Culturological Adaptation of Natural Phenomena to the Traditional Models of Knowledge: The Case of the Demonological Entity Called the ‘Water Bull’ (Based on the Material from the Bulgarian Regions of Montana and Vratsa)“. Фолклористика 2 (2): 63–83. DOI: 10.18485/folk.2017.2.2.4

Marković, Jovan. 1963. „Homoljska potajnica“. Glasnik Srpskog geografskog društva 43 (2): 117–126.

Marković, Miodrag. 2006–2007. „Kult svetog Vita (Vida) kod Srba u srednjem veku“. Zograf 31: 35–50.

Milićević, Milan. 1876. Kneževina Srbija II, Beograd: Državna štamparija.

Novak, Dušan. 1965. „Zaganjalke“. Proteus 27 (8): 232–233.

Novak, Dušan. 1966. „Zaganjalke“. Varstvo narave 5: 15–28.

Oblak, B. 1948. „Minutnik“. Proteus 10 (6): 165–166.

Obradović, Rade. 2013. „Homolje u mitu i legendi“. Mitološki zbornik 30: 27–52.

Petrović, Dragutin i Dušan Dukić. 1961. „Intermitentno vrelo Mukavica u Nikšićkom polju“. Zbornik radova Geografskog zavoda Prirodno-matematičkog fakulteta 8: 1–17.

Petrović, Jovan. 1981. „Udvojena potajnica Promuklica“. Glasnik Srpskog geografskog društva 61 (1): 33–43.

Petrović, Jovan. 1983. Kraške vode Crne Gore. Novi Sad: Posebna izdanja Instituta za geografiju, Prirodno-matematički fakultet.

Petrović, Petar. 1932. „Tragovi obožavanja potajnih izvora u našem narodu“. Brastvo 26: 174–181.

Pifat, Fedor. 1966. „Zaganjalka pri sv. Miklavžu poleg Ulake na Bloški planoti“. Proteus 29 (2): 59–60.

Pirkovič, Ivo. 1948. Pismo redakciji. Proteus 10 (6): 166–167.

Podobnik, Rafael i Jože Čar. 1963. „Jamarski problemi na Cerkljanskem“. Idrijski razgledi 8 (4): 70–72.

Podobnik, Rafael i Jože Čar. 1968. „Zaganjalka“. Idrijski razgledi 13 (3): 64–67.

Popović, Marko. 2007. „Manastirski kompleks u Uroševici – prvi rezultati istraživanja“. Mileševski zapisi 7: 25–30.

Popović, Danica. 2011. „Kompleks manastira Šudikove“. U Na tragovima Vojislava J. Đurića. Naučni skupovi (SANU) knj. 33; Odeljenje istorijskih nauka knj. 135, uredili D. Medaković i C. Grozdanov, 379–395. Beograd: SANU.

Radenković, Ljubinko. 1998a. „Mitološki stanovnici voda. Vodeni bik“. Danica 6: 257–270.

Radenković, Ljubinko. 1998b. „Vodyanoi byk v predaniyah balkanskih Slavyan“, Polytropon K 70 letyu Vladimira Nikolayevicha Toporova, Moskva: Rosiyskaya Akademiya nauk – Institut slavyanovedeniya, 439–446.

Raičević, Slobodan. 1992. Spomenici u staroj župi Onogošt. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

Rečnik 1988. Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Tom XIII. Beograd: Institut za srpskohrvatski jezik SANU.

Rozman, Aleš. 2017. Presihajoči studenec v Zgornjesavinjski dolini. You Tube video, 1:02. https://www.youtube.com/watch?v=XScn-K4zU2c

Sijarić, Ćamil. 1969. „Voda Promuklica“. U Sablja, izbor pripovjedaka, 229–257. Titograd: Grafički zavod.

Skok, Petar. 1973. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika III. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.

Stojanović, Ljubomir. 1903. Stari srpski zapisi i natpisi II. Beograd: Državna štamparija Kraljevine Srbije.

Svoboda, Jan. 1964. Staročeská osobní jména a naše příjmení. Praha: Československá akademia věd.

Šimunović, Petar i Marko Lukenda. 1995. „Osobno ime Vid“. Rasprave Zavoda za hrvatski jezik 21: 213–225.

Tomić, Svetozar. 1902. „Drobnjak: Antropogeografska ispitivanja“. Srpski etnografski zbornik 4: 357–497.

Trubarac Matić, Đorđina. 2016. „Vodeni bik balkanskih i drugih svetskih tradicija: poreklo predstave“. Glasnik Etnografskog instituta SANU 64 (1): 163–177, DOI: 10.2298/GEI160 1163T

Valvasor, Janez. 1877. Die Ehre des Herzogthums Krain 1–4. Laibach – Nürnberg: Rudolfswerth, Druck und Verlag J. Krajec.

Vlahović, Vladislav. 1975. Kras Nikšićkog polja i njegova hidrogeologija. Titograd: Društvo za nauku i umjetnost Crne Gore.

Vujadinović, Sonja. 2005. „Pokraj Vidov potoka žeđ nepodnošljiva“, 24/09/2005, https://forum. cdm.me/showthread.php?12590-Pokraj-Vidov-potoka-zedj-nepodnosljiva

Vujisić, Tugomir. 1963. „Prethodni prikaz režima intermitentnog karstnog vrela (potajnice) Premuklica“. Zapisnici Srpskog geološkog društva za 1960. i 1961. godinu: 81–87.

Zlatković, Dragoljub. 2007. Pripovetke i predanja iz Pirotskog kraja II – predanja. Pirot: Institut za književnost i umetnost – Dom kulture Pirot.

Téléchargements

Publiée

2021-06-21

Comment citer

Novaković, Bojan. 2021. « La Source Qui Sait – l’eau Qui Parle: L’homme Et Les Sources Intermittentes ». Problèmes d’ethnologie Et d’anthropologie 16 (2):575–591. https://doi.org/10.21301/eap.v16i2.11.

Numéro

Vol. 16 No 2 (2021): Problèmes d’ethnologie et d’anthropologie

Rubrique

Scientific Articles

Licence

(c) Tous droits réservés Bojan Novaković 2021

Creative Commons License

Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.

Crossref
Scopus
Google Scholar
Europe PMC