L’invention de la tradition: l’héraldique ilyrienne
DOI :
https://doi.org/10.21301/eap.v5i3.9Mots-clés :
tradition inventée, héraldique illyrienne, armoriaux, héritage médiéval, mythologie nationaleRésumé
L’„héraldique ilyrienne“, en tant que phénomène de tradition inventéé, englobe les registres manuscrits d’armoiries – les armoriaux, qui sont apparus sur le littoral Adriatique, en Italie, en Espagne et en Autriche vers la fin du XVI et au début du XVII siècle. Ces armoriaux contiennent des armoiries dynastiques, terriennes et familiales serbes et sud-slaves. L’héraldique illyrienne est due aux ambitions personnelles et politiques de l’amiral espagnol don Pedro Оhmučević Grgurić, mais également aux constructions historiques qui au XVI et XVII siècles démontraient l’unité des Illyriens et des Slaves et dévoilaient l’origine prétendument slave des personnages illustres de l’Antiquité. De même, les récits épiques sur l’empire puissant de Dušan, les seigneurs serbes, les héros, la gloire et la richesse du monde slave d’autrefois, ont été utilisés pour servir de base à cette tradition inventée de l’héraldique illyrienne. Les armoiries des armoriaux illyriens ont plus tard souvent été copiées et rééditées, et c’est pourquoi elles sont d’une importance primordiale pour la formation de la symbolique nationale et étatique des peuples sud-slaves.
Téléchargements
Références
Anđelić, P. 1962. Grbovi bosanskih kraljeva u Arnautovićima kod Visokog. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu n.s. XVII: 165-171.
Ацовић, Д. 2008. Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике.
Badurina, A. (ur.) 1985. Leksikon ikonografije, liturgike, i simbolike zapadnog kršćanstva. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber i Kršćanska sadašnjost.
Banac, I. 1991. Grbovi biljezi identiteta. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske 1991.
Bojničić, I. 1899. Der Adel von Kroatien und Slavonien, J. Siebmacher’s grosses und allgemeines Wappenbuch. Nürnberg: Bauer und Raspe
Вулетић-Вукасовић, В. 1891. Стари нацрт смучке жупе усред краљ. Босне. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини III-3: 274-280.
Вулетић-Вукасовић, В. 1904. Родословје породице Охмућевића, племените господе босанске. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини XVI-3: 367-374.
Gelcich, G. 1889. I conti di Tuhelj. Contibuto alla Storia della Marina Dalmata. Ragusa (Dubrovnik): Direzione dell’ I. R. Scuola nautica.
Goodall, J. 1995. An Illyrian Armorial in the Society’s collection. The Antiquaries journal vol. 75: 255-310.
Динић, М. 1966. Реља Охмућевић - историја и предање. Зборник радова Византолошког института IX, 1966: 109-117.
Duišin, V. 1938. Zbornik Plemstva u Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji, Bosni-Hercegovini, Dubrovniku, Kotoru i Vojvodini I. Zagreb: Heraldički zavod.
Duišin, V. 1939. Zbornik Plemstva u Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji, Bosni-Hercegovini, Dubrovniku, Kotoru i Vojvodini II. Zagreb: Heraldički zavod.
Давидов, Д. 1972. „Предговор“. У Х. Жефаровић и Т. Месмер, Стематографија. Изображеније оружиј илирических, ур. Д. Давидов, 5-31. Нови Сад: Галерија Матице српске.
Дуишин, В. 1940. „Племићке породице II“. У Војводина II, ур. Д. Ј. Поповић, 156-163. Нови Сад: Историјско друштво у Новом Саду.
Дуишин, В. и Д. Поповић 1940. „Племићке породице I“. У Војводина II, ур. Д. Ј. Поповић 138-154. Нови Сад: Историјско друштво у Новом Саду.
Јанковић, Ђ. 2008. Археолошко вредновање писаних извора на примеру Vita Iustiniani. Српско археолошко друштво, XXX годишњи скуп и прослава 125 година постојања: програм, извештаји, информације и апстракти. Београд: Српско археолошко друштво
Kanadin, D. 2002. „Kontekst, izvođenje i značenje rituala: britanska monarhija i „Izmišljene tradicije“, c. 1820-1977“. U Izmišljanje tradicije, ur. E. Hobsbom i T. Rejndžer, 149-240. Beograd: Biblioteka XX vek.
Lovrenović, D. 2004. Fojnički grbovnik, ilirska heraldika i bosansko srednjovjekovlje, Bosna Franciscana XII/21: 172-202.
Malina, J. and Z. Vašíček, 1990. Archaeology yesterday and today, Cambridge: Cambridge University Press.
Марјановић-Душанић, С. 1997. Владарска идеологија Немањића. Београд: Српска књижевна задруга, Свети архјерески синод Српске православне цркве и Clio.
Матковски, А. 1970. Грбовите на Македонија. Скопје: Мисла.
Miniati, L.1663. Breve discorso genealogico, Le glorie cadute etc., Venezia.
Morgan, P. 2002. „Od. smrti do lepog pogleda: lov na velšku prošlost u doba romantizma“. U Izmišljanje tradicije, ur. E. Hobsbom i T. Rejndžer, 65-148. Beograd: Biblioteka XX vek.
Новаковић, С. 1982. „Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности“. У Историја и традиција, ур. С. Ћирковић, 293-434. Београд: Српска књижевна задруга.
Орбин, М.1968. Краљевство Словена. Ур. Ф. Баришић, Р. Самарџић и С. Ћирковић. Београд: Српска књижевна задруга.
Orbinii, M. 1985. Il regno degli Slavi. Eds. S. Ćirković and P. Rehder. München.
Палавестра А. 1996. Лондонски грбовник и илирска хералдика. Даница 1996: 96-108.
Палавестра, А. 2000. „Коментари”. У А. Соловјев, Историја српског грба и други хералдички радови, ур. А. Палавестра, 97-119, 175-189, 263-272, 285, 351-353, 361, 369-370, 373, 377. Београд: Правни факулттет Универзитеа у Београду и Досије.
Палавестра, А. 2006. Београдски грбовник и илирска хералдика. Београд: Музеј примењене уметности.
Пантић, М. 1968. „Мавро Орбин - живот и рад“. У М. Орбин, Краљевство Словена, Ур. Ф. Баришић, Р. Самарџић и С. Ћирковић, XI – CVIII. Београд: Српска књижевна задруга 1968.
Radimsky, V. 1891. Podor gradine Tuhelja u Bosni. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini III-1: 53-54.
Радић, Р. 2005. Срби пре Адама и после њега (друго, допуњено издање). Београд: Стубови културе.
Радојчић, Н. 1940. О тобожњем словенском пореклу цара Јустинијана. Глас САН 184/93: 177-191.
Rajić, Lj. 2007. „Gesta Danorum, skandinavski latinitet i istorija ideja“. U Antika i savremeni svet. Zbornik radova, 289-307. Beograd: Društvo za antičke studije i Arhiv Srema.
Rački, F. 1890. Stari grb bosanski. Rad Јugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti CI: 1- 45.
Руварац, И. 1890. О привилеђијама куће Охмучевића-Гргурића. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини II-3: 263-267.
Рудић, С. 2006. Властела илирског грбовника, Београд: Историјски институт.
Самарџић, Д. 1983. Војне заставе Срба до 1918. Београд: Војни музеј.
Самарџић, Р. 1968. „Краљевство Словена у развитку српске историографије“. У М. Орбин, Краљевство Словена, Ур. Ф. Баришић, Р. Самарџић и С. Ћирковић, CIX – CXXXVI. Београд: Српска књижевна задруга.
Самарџић, Р. 1993. „Срби у ратовима Турске до 1683“. У Историја српског народа III/1, 117-424. Београд: Српска књижевна задруга.
Solis, V. 1882. Wapenbuchlein (Nürnberg 1555). München: Georg Hirth.
Соловјев, A. 1933. Постанак илирске хералдике и породица Охмућевић. Гласник Скопског научног друштва XII: 79-125
Solovjev, A.1954. Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu n. s. IX: 96-103.
Соловјев, A. 2000. Историја српског грба и други хералдички радови. Ур. Александар Палавестра. Београд: Правни факулттет Универзитеа у Београду и Досије.
Спасић, Д., А. Палавестра, Д. Мрђеновић 1991. Родословне таблице и грбови српских династија и властеле. (Друго допуњено и проширено издање). Београд: Бата.
Томић, J.1903. Пећки патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву 1592-1614. Земун: Задружна штампарија Живковића и Стојчића.
Traljić, S. 1954. Palinićev bosanski zbornik. Zbornik Historijskog instituta Jugoslavenske akademije, vol.1: 169 -187.
Trigger, B. 1989. A history of archaeological thought. Cambridge: Cambridge University Press.
Truhelka, Ć. 1889. Ko je bio slikar Fojničkog grbovnika? Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini I-2: 86-91.
Ћирковић, С. 1968. Почтени витез Прибислав Вукотић. Зборник Филозофског факултета у Београду X-1 (Споменица Васе Чубриловића): 274-275.
Ћирковић, С. 1982. „Допуне и објашњења“. У С. Новаковић, Историја и традиција, ур. С. Ћирковић, 453-478. Београд: Српска књижевна задруга.
Ћоровић-Љубинковић, М. 1961. Одраз култа св. Стефана у српској средњовековној уметности. Старинар н.с. 12.
Heyer von Rosenfeld, C. G. F. 1873. Der Adel des Königreichs Dalmatien, J. Siebmacher’s grosses und allgemeines Wappenbuch. Nürnberg: Bauer und Raspe
Hobsbom, E. 2002. „Uvod: kako se tradicije izmišljaju“. U Izmišljanje tradicije, ur. E. Hobsbom i T. Rejndžer, 5-25. Beograd: Biblioteka XX vek.
Téléchargements
Publiée
Comment citer
Numéro
Rubrique
Licence
Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
