Измишљање традиције: илирска хералдика
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v5i3.9Ključne reči:
измишљена традиција, илирска хералдика, грбовници, средњовековно наслеђе, национална митологијаApstrakt
„Илирска хералдика“, као феномен измишљене традиције, обухвата рукописне зборнике грбова - грбовникe, који су се појавили у Приморју, Италији, Шпанији и Аустрији крајем XVI и почетком XVII века. Ти грбовници садрже српске и друге јужнословенске владарске, земаљске и породичне грбове. Илирска хералдика је у вези са личним и политичким амбицијама шпанског адмирала дон Педра Охмучевића Гргурића, али и с историјским конструкцијама које су у XVI и XVII веку доказивале јединство Илира и Словена и откривале наводно словенско порекло славних личности антике. Као основ за измишљену традицију илирске хералдике искоришћен је и епски наратив о моћном Душановом царству, српским велможама, јунацима, слави и богатству некадашњег словенског света. Грбови из илирских грбовника касније су често прецртавани су и прештампавани, те су били од изузетног значаја за формирање националне и државне симболике јужнословенских народа.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Anđelić, P. 1962. Grbovi bosanskih kraljeva u Arnautovićima kod Visokog. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu n.s. XVII: 165-171.
Ацовић, Д. 2008. Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике.
Badurina, A. (ur.) 1985. Leksikon ikonografije, liturgike, i simbolike zapadnog kršćanstva. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber i Kršćanska sadašnjost.
Banac, I. 1991. Grbovi biljezi identiteta. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske 1991.
Bojničić, I. 1899. Der Adel von Kroatien und Slavonien, J. Siebmacher’s grosses und allgemeines Wappenbuch. Nürnberg: Bauer und Raspe
Вулетић-Вукасовић, В. 1891. Стари нацрт смучке жупе усред краљ. Босне. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини III-3: 274-280.
Вулетић-Вукасовић, В. 1904. Родословје породице Охмућевића, племените господе босанске. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини XVI-3: 367-374.
Gelcich, G. 1889. I conti di Tuhelj. Contibuto alla Storia della Marina Dalmata. Ragusa (Dubrovnik): Direzione dell’ I. R. Scuola nautica.
Goodall, J. 1995. An Illyrian Armorial in the Society’s collection. The Antiquaries journal vol. 75: 255-310.
Динић, М. 1966. Реља Охмућевић - историја и предање. Зборник радова Византолошког института IX, 1966: 109-117.
Duišin, V. 1938. Zbornik Plemstva u Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji, Bosni-Hercegovini, Dubrovniku, Kotoru i Vojvodini I. Zagreb: Heraldički zavod.
Duišin, V. 1939. Zbornik Plemstva u Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji, Bosni-Hercegovini, Dubrovniku, Kotoru i Vojvodini II. Zagreb: Heraldički zavod.
Давидов, Д. 1972. „Предговор“. У Х. Жефаровић и Т. Месмер, Стематографија. Изображеније оружиј илирических, ур. Д. Давидов, 5-31. Нови Сад: Галерија Матице српске.
Дуишин, В. 1940. „Племићке породице II“. У Војводина II, ур. Д. Ј. Поповић, 156-163. Нови Сад: Историјско друштво у Новом Саду.
Дуишин, В. и Д. Поповић 1940. „Племићке породице I“. У Војводина II, ур. Д. Ј. Поповић 138-154. Нови Сад: Историјско друштво у Новом Саду.
Јанковић, Ђ. 2008. Археолошко вредновање писаних извора на примеру Vita Iustiniani. Српско археолошко друштво, XXX годишњи скуп и прослава 125 година постојања: програм, извештаји, информације и апстракти. Београд: Српско археолошко друштво
Kanadin, D. 2002. „Kontekst, izvođenje i značenje rituala: britanska monarhija i „Izmišljene tradicije“, c. 1820-1977“. U Izmišljanje tradicije, ur. E. Hobsbom i T. Rejndžer, 149-240. Beograd: Biblioteka XX vek.
Lovrenović, D. 2004. Fojnički grbovnik, ilirska heraldika i bosansko srednjovjekovlje, Bosna Franciscana XII/21: 172-202.
Malina, J. and Z. Vašíček, 1990. Archaeology yesterday and today, Cambridge: Cambridge University Press.
Марјановић-Душанић, С. 1997. Владарска идеологија Немањића. Београд: Српска књижевна задруга, Свети архјерески синод Српске православне цркве и Clio.
Матковски, А. 1970. Грбовите на Македонија. Скопје: Мисла.
Miniati, L.1663. Breve discorso genealogico, Le glorie cadute etc., Venezia.
Morgan, P. 2002. „Od. smrti do lepog pogleda: lov na velšku prošlost u doba romantizma“. U Izmišljanje tradicije, ur. E. Hobsbom i T. Rejndžer, 65-148. Beograd: Biblioteka XX vek.
Новаковић, С. 1982. „Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности“. У Историја и традиција, ур. С. Ћирковић, 293-434. Београд: Српска књижевна задруга.
Орбин, М.1968. Краљевство Словена. Ур. Ф. Баришић, Р. Самарџић и С. Ћирковић. Београд: Српска књижевна задруга.
Orbinii, M. 1985. Il regno degli Slavi. Eds. S. Ćirković and P. Rehder. München.
Палавестра А. 1996. Лондонски грбовник и илирска хералдика. Даница 1996: 96-108.
Палавестра, А. 2000. „Коментари”. У А. Соловјев, Историја српског грба и други хералдички радови, ур. А. Палавестра, 97-119, 175-189, 263-272, 285, 351-353, 361, 369-370, 373, 377. Београд: Правни факулттет Универзитеа у Београду и Досије.
Палавестра, А. 2006. Београдски грбовник и илирска хералдика. Београд: Музеј примењене уметности.
Пантић, М. 1968. „Мавро Орбин - живот и рад“. У М. Орбин, Краљевство Словена, Ур. Ф. Баришић, Р. Самарџић и С. Ћирковић, XI – CVIII. Београд: Српска књижевна задруга 1968.
Radimsky, V. 1891. Podor gradine Tuhelja u Bosni. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini III-1: 53-54.
Радић, Р. 2005. Срби пре Адама и после њега (друго, допуњено издање). Београд: Стубови културе.
Радојчић, Н. 1940. О тобожњем словенском пореклу цара Јустинијана. Глас САН 184/93: 177-191.
Rajić, Lj. 2007. „Gesta Danorum, skandinavski latinitet i istorija ideja“. U Antika i savremeni svet. Zbornik radova, 289-307. Beograd: Društvo za antičke studije i Arhiv Srema.
Rački, F. 1890. Stari grb bosanski. Rad Јugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti CI: 1- 45.
Руварац, И. 1890. О привилеђијама куће Охмучевића-Гргурића. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини II-3: 263-267.
Рудић, С. 2006. Властела илирског грбовника, Београд: Историјски институт.
Самарџић, Д. 1983. Војне заставе Срба до 1918. Београд: Војни музеј.
Самарџић, Р. 1968. „Краљевство Словена у развитку српске историографије“. У М. Орбин, Краљевство Словена, Ур. Ф. Баришић, Р. Самарџић и С. Ћирковић, CIX – CXXXVI. Београд: Српска књижевна задруга.
Самарџић, Р. 1993. „Срби у ратовима Турске до 1683“. У Историја српског народа III/1, 117-424. Београд: Српска књижевна задруга.
Solis, V. 1882. Wapenbuchlein (Nürnberg 1555). München: Georg Hirth.
Соловјев, A. 1933. Постанак илирске хералдике и породица Охмућевић. Гласник Скопског научног друштва XII: 79-125
Solovjev, A.1954. Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu n. s. IX: 96-103.
Соловјев, A. 2000. Историја српског грба и други хералдички радови. Ур. Александар Палавестра. Београд: Правни факулттет Универзитеа у Београду и Досије.
Спасић, Д., А. Палавестра, Д. Мрђеновић 1991. Родословне таблице и грбови српских династија и властеле. (Друго допуњено и проширено издање). Београд: Бата.
Томић, J.1903. Пећки патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву 1592-1614. Земун: Задружна штампарија Живковића и Стојчића.
Traljić, S. 1954. Palinićev bosanski zbornik. Zbornik Historijskog instituta Jugoslavenske akademije, vol.1: 169 -187.
Trigger, B. 1989. A history of archaeological thought. Cambridge: Cambridge University Press.
Truhelka, Ć. 1889. Ko je bio slikar Fojničkog grbovnika? Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini I-2: 86-91.
Ћирковић, С. 1968. Почтени витез Прибислав Вукотић. Зборник Филозофског факултета у Београду X-1 (Споменица Васе Чубриловића): 274-275.
Ћирковић, С. 1982. „Допуне и објашњења“. У С. Новаковић, Историја и традиција, ур. С. Ћирковић, 453-478. Београд: Српска књижевна задруга.
Ћоровић-Љубинковић, М. 1961. Одраз култа св. Стефана у српској средњовековној уметности. Старинар н.с. 12.
Heyer von Rosenfeld, C. G. F. 1873. Der Adel des Königreichs Dalmatien, J. Siebmacher’s grosses und allgemeines Wappenbuch. Nürnberg: Bauer und Raspe
Hobsbom, E. 2002. „Uvod: kako se tradicije izmišljaju“. U Izmišljanje tradicije, ur. E. Hobsbom i T. Rejndžer, 5-25. Beograd: Biblioteka XX vek.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
