Ван Генеп по други пут међу Србима

Прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века

Apstrakt

По­ја­ва пре­во­да на срп­ски је­зик Ван Ге­не­по­вог ка­пи­тал­ног де­ла ''Об­ре­ди пре­ла­за'' ини­ци­ра ре­ка­пи­ту­ли­ра­ње ути­ца­ја те­о­ри­је об­ре­да пре­ла­за на про­у­ча­ва­ње оби­ча­ја у срп­ској на­у­ци. Са­чи­ња­ва­ње јед­ног ова­квог пре­гле­да је по­требано с об­зи­ром да срп­ски чи­та­лац Ван Ге­не­по­ве књи­ге о то­ме ни­је оба­ве­штен.

Укуп­ну би­бли­о­гра­фи­ју ра­до­ва ин­спи­ри­са­них Ван Ге­не­пом у срп­ској ет­но­ло­ги­ји/ан­тро­по­ло­ги­ји у про­те­кле ско­ро три де­це­ни­је са­чи­ња­ва ви­ше од 25 ра­до­ва.

Ути­цај Ва­н Ге­не­по­ве те­о­ри­је об­ре­да на срп­ску ет­но­ло­ги­ју/ан­тро­по­ло­ги­ју по­сре­до­ван је бри­тан­ском струк­ту­рал­ном ан­тро­по­ло­ги­јом по­себ­но де­лом Ед­мун­да Ли­ча. Ин­тер­пре­та­ци­ја срп­ског ет­но­граф­ског мате­ри­ја­ла за­по­чи­ње кра­јем 1970-их година и рас­плам­са­ва се у на­ред­ној де­це­ни­ји. Уз не­што ма­њи број ра­до­ва ин­тер­пре­та­тив­ног ка­рак­те­ра у сле­де­ћем пе­ри­о­ду, до по­ја­ве срп­ског пре­во­да 2005. го­ди­не, ја­вља­ју се и те­о­риј­ски рад­о­ви ко­ји тран­сфор­ми­шу и ко­ри­гу­ју Ва­н Ге­не­по­ву те­о­ри­ју чи­не­ћи је уна­пре­ђе­ним ин­тер­пре­та­тив­ним сред­ством. Апли­ка­ци­ја Ван Ге­не­по­ве те­о­ри­је об­ре­да пре­ла­за у срп­ској на­у­ци је би­ла пут упо­зна­ва­ња са струк­ту­рал­ном ан­тро­по­ло­ги­јом, што је у си­ту­а­ци­ји јед­но­ве­ков­не те­о­риј­ско-ме­то­до­ло­шке за­о­ста­ло­сти је­дан од глав­них ка­на­ла мо­дер­ни­за­ци­је. Ова мо­дер­ни­за­ци­ја би­ла је дво­стру­ко спа­со­но­сна – спре­чи­ла је уче­шће у из­град­њи на­ци­о­на­ли­стич­ке ми­то­ло­ги­је кра­јем про­шлог ве­ка и ство­ри­ла иму­ност на пост­мо­дер­ни­стич­ку мо­чва­ру ума.