Институцијска комуникација и пандемија: спотови Владе Републике Италије
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v17i1.10Ključne reči:
институцијска комуникација, пандемија, Жан-Мари Флок, семиотика, италијански језикApstrakt
Пандемија изазвана вирусом SARS-CoV-2 неочекивано је погодила цео свет, а Италија је једна од земаља која је претрпела највеће губитке. Имајући у виду значај и утицај медија у ситуацијама криза и ризика, намера нам је била да испитамо аудио-визуелне поруке Владе Републике Италије објављене у периоду од фебруара 2020. до јула 2021. године са два аспекта: као институцијску комуникацију и као рекламне спотове. Поруке су анализиране према теоријском Моделу комуникације у ванредним ситуацијама кризе и ризика и према функцијама језика у Флоковом квадрату. Испитано је да ли се у овим примерима могу забележити специфичне комуникацијске стратегије које су типичне за одговарајућу фазу кризе. Истовремено, анализирајући пандемијске наративе, вредности и семиотичке ресурсе у различитим фазама пандемије, уочили смо да се ови спотови различито позиционирају унутар Флоковог квадрата и извојили низ језичко-стилских и семиотичких обележја различите комплексности и креативности.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Barthes, Roland. 1978. Image-Music-Text. New York: Hill and Wang.
Carelli, Paolo and Nicoletta Vittadini. 2020. “Social virus. Piattaforme, istituzioni e hashtag durante la pandemia”. In L'altro virus. Comunicazione e disinformazione al tempo del covid-19, a cura di Massimo Scaglioni and Marianna Sala, 31-53. Milano: Vita e pensiero.
Casalegno, Cecilia, Chiara Civera, and Damiano Cortese. 2020. „COVID-19 in Italy and issues in the communication of politics: bridging the knowledge-behaviour gap”. Knowledge Management Research & Practice. 1-9. https://doi.org/10.1080/14778238.2020.1860664
Castellin, Luca G. and Damiano Palano. 2020. “I leader e la paura: La comunicazione politica nei giorni del contagio.” In L'altro virus. Comunicazione e disinformazione al tempo del covid-19, a cura di Massimo Scaglioni and Marianna Sala, 53-62. Milano: Vita e pensiero.
Codeluppi, Vanni. 2021. Leggere la pubblicità. Roma: Carocci editore.
De Rosa, Annamaria S. 2020. „The “Invisible Other”: Social Representations of COVID-19 Pandemic in Media and Institutional Discourse”. Papers on Social Representations 29 (2): 5.1-5.35. http://orcid.org/0000-0002-2945-6103
Eco, Umberto. 2000. Sette anni di desiderio. Milano: Bompiani.
Fairclough, Norman. 1995. Media Discourse. London, Arnold: Arnold.
Floch, Jean M. 1993. Semiótica, márketing y comunicación. Barcelona: Ediciones Paidos Ibérica.
Floch, Jean M. 2000 Visual identities. London: Continuum.
Halliday, M.A.K. 1973. Explorations in the Functions of Language. London: Edward Arnold.
Halliday, M.A.K. 1994. An Introduction to Functional Grammar. London: Edward Arnold.
Halliday, M.A.K. 2003. On Language and Linguistics. London and New York: Continuum.
Handford, Michael. 2012. The Routledge Handbook of Discourse Analysis. Edited by James P. Gee. London and New York: Routledge.
Кoprivica Lelićanin, Marija i Aleksandra Šuvaković. 2011. „Jezičke pojave u asimetričnoj institucijskoj interakciji – slučaj Кol centra”. Glasnik Etnografskog instituta SANU 59 (2): 189-197. https://doi.org/10.2298/GEI1102191K
Lovari, Alessandro. 2020. „Spreading (Dis)Trust: Covid-19 Misinformation and Government Intervention in Italy”. Media and Communication 8 (2): 458-461. https://doi.org/10.17645/mac.v8i2.3219
Mangone, Emiliana. 2020. “La comunicazione del rischio: la pandemia da COVID-19”. Mediascapes journal 15: 132-142. DOI: 10.1714/3359.33321
McLuhan, Marshall. 1994. Understanding Media. The extensions of man. London and New York: MIT Press.
Pavan, Elisabetta. 2013. “Saper osservare la pubblicità come documento interculturale”. Revista de Italianística 21-23: 123-148. DOI: https://doi.org/10.11606/issn.2238-8281.v0i21-22p123-148
Polesana, Maria A. 2020. “La crisi creativa della pubblicità contagiata dal covid”. Filosofi(e)Semiotiche 7 (1): 154-163.
Radenković Šošić, Bojana. 2015. „Postmodernističko oglašavanje”. Etnoantropološki problemi 10 (1): 139-145. DOI https://doi.org/10.21301/EAP.v10i1.7
Raynolds, Barbara, and Matthew W. Seeger. 2005. „Crisis and Emergency Risk Communication as an Integrative Model”. Journal of Health Communication 10: 43-55. https://doi.org/10.1080/10810730590904571
Ruiu, Maria L. 2020. „Mismanagement of Covid-19: Lessons learned from Italy”. Journal of Risk Research 23 (Issue 7-8: COVID-19 Special Issue): 1007-1020. https://doi.org/10.1080/13669877.2020.1758755
Sala, Marianna. 2020. “Dall'epidemia all'infodemia: le fake news all'epoca del Coronavirus”. In L’altro virus. Comunicazione e disinformazione al tempo del covid-19, a cura di Massimo Scaglioni and Marianna Sala, 137-144. Milano: Vita e pensiero.
Scaglioni, Massimo. 2020. “Il virus sullo schermo. Il "sismografo" televisivo e la mediazione della crisi”. In L'altro virus. Comunicazione e disinformazione al tempo del covid-19, a cura di Massimo Scaglioni and Marianna Sala, 17-30. Milano: Vita e pensiero.
Serianni, Luca. 2016. Grammatica italiana. Italiano comune e lingua letteraria. Torino: Utet.
Sfardini, Anna. 2020. “Come comunicare la pandemia? Credibilità e fiducia delle fonti istituzionali nella informazione italiana sul Covid 19.” In L'altro virus. Comunicazione e disinformazione al tempo del Covid 19, a cura di Massimo Scaglioni and Marianna Sala, 63- 74, Milano: Vita e pensiero.
Traini, Stefano. 2008. Semiotica Della Comunicazione Pubblicitaria: Discorsi, Marche, Pratiche, Consumi. Milano: Bompiani.
Viola, Carmine, Pierluigi Toma, Francesco Manta and Marco Benvenuto. 2021. ”The more you know, the better you act? Institutional communication in Covid-19 crisis management”, Technological Forecasting and Social Change 170: 1-12.
https://doi.org/10.1016/j.techfore.2021.120929
Volli, Ugo. 2008. Semiotica della pubblicità, Roma/Bari: Laterza
Zubanov, Violeta & Bojana Radenković Šošić. 2015. „Upravljanje sadržajem u kriznim situacijama”. Teme 39 (3): 1029-1045.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
