Poduhvat Jovana III Vataca u Italiji: povratak Vizantije u diplomatiji Mediterana
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v17i4.5Ključne reči:
carska agentnost, diplomatija, Kraljevina Sicilija, Vizantija u izgnanstvu, kancelarijaApstrakt
Tri pisma na grčkom jeziku koja je sveto-rimski car Frederik II Hoenštaufen poslao istočno-rimskom caru Jovanu III Vatacu svedoče o aktivnosti Laskarida u italijanskoj politici van Balkanskog poluostrva. U dva pisma, sveto-rimski car obaveštava svog zeta i saveznika Jovana III o ratu koji vodi protiv papskih snaga u Italiji; u trećem pismu, Frederik II otvoreno poziva svog vizantijskog kolegu da ne ulazi u unijatske pregovore sa papstvom.
Analiza sadržaja ova tri pisma pomaže nam da redefinišemo ulogu države Laskarisa u široj mediteranskoj politici sredine trinaestog veka. U ovom radu, istažujem primere carskih aktivnosti u Italiji kako bih prikazao da je Rimsko carstvo Laskarisa zapravo aktivni politički agent koji je želeo da utiče na politiku država van njegove navodne sfere uticaja. Smatrajući vizantijsku državu u Maloj Aziji nakon 1204. živopisnim imperijalnim subjektom, a ne imperijalnim objektom lišenim svake političke aktivnosti, dozvoljava nam da preispitamo tradicionalnu sliku carstva u egzilu koja prikazuje državu Laskarisa kao kakvu slabašnu zaostavštinu slavnog carstva Komnina.
Nedavno su istraživači poput Žan-Mari Martina i Nikolasa Hrisisa analizirali papsku politiku i diplomatske aktivnosti Frederika II prema Vizantiji polovinom i u drugoj polovini trinaestog veka kako bi istražili sukob između papstva i Svetog rimskog cara. Inspirisan radovima poput ovih u sopstvenoj analizi tri carska pisma, nudim interpretaciju koja konceptualizuje diplomatske odnose između papstva, Frederika II i Jovana III kao vizantijski pokušaj da utiče na italijansku politiku. Na primeru Italije istražujem kako je Vizantija Jovana III Vataca imala dovoljno snage i izdržljivosti sredinom trinaestog veka da šalje sliku sebe kao dominante sile koja utiče na širu politiku hršćanskog Mediterana. Fokusirajući se konkretno na poduhvat Jovana III Vataca u Italiji nam dozvoljava da sagledamo kontinuitet u vizantijskim imperijalnim nastojanjima da oblikuje apeninsku politiku od italijanske kampanje Manojla I Komnina 1155-1156. sve do podrške Mihajla VIII Paleologa u Sicilijanskim večernjima 1282.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Abulafia, David. 1988. Frederick II: A Medieval Emperor. Oxford ¬– New York: Oxford University Press.
Angold, Michael. 1999. “Byzantium in Exile”. In The New Cambridge Medieval History, edited by David Abulafia, 555. Cambridge: Cambridge University Press.
Beihammer, Alexader Daniel ed. 2007. Griechische Briefe und Urkunden aus dem Zypern der Kreuzfahrerzeit. Nicosia: Zyprisches Forschungszentrum.
Borsari, Silvano. 1951. “Federico II e l’Oriente byzantine”. Rivista storica italiana 63: 279-291.
Chrissis, Nikolaos. 2012. Crusading in Frankish Greece: A Study of Byzantine-Western Relations and Attitudes, 1204–1282. Turnhout: Brepols.
Grégoire, Henri. 1959/1960. “Imperatoris Michaelis Palaeologi De vita sua”. Byzantion 29/30: 447-474.
Heisenberg, Augustus ed. 1978. Georgii Acropolitae Opera I. Lipsiae: B.G. Teubneri (editionem anni MCMIII correctiorem curavit P. Wirth, Stuttgart).
Hillsdale, Cecily. 2014. Byzantine Art and Diplomacy in an Age of Decline. Cambridge: Cambridge University Press.
Martin, Jean-Marie. 2002. “O felix Asia! Frédéric II, l'Empire de Nicée et le ‘césaropapisme’”. Travaux et Mémoires 14 : 473¬-483.
Merendino, Erasmo. 1975. “Federico II e Giovanni III Vatatzes.” Byzantino-Sicula II, miscellanea di scritti in memoria di Giuseppe Rossi Taibbi, 371-383. Palermo: Instituto siciliano di studi bizantini e neoellenici.
Miklosich, Franz – Müller, Joseph. 1871. Acta et Diplomata Graeca Medii Aevi Sacra et Profana. Vienna: Carolus Gerold.
Mullett, Margaret. 1990. “Dancing with Deconstructionists in the Gardens of the Muses: New Literary History vs ?”. Byzantine and Modern Greek Studies 14: 258-275.
Oikonomides, Nikos. 1979. “The Chancery of the Grand Komnenoi: Imperial Tradition and Political Reality”. Αρχείον Πόντου 35: 299-332.
Pertz, G. H. ed .1863. “Annales Placentini Gibellini.” Monumenta Germaniae Historica, Scriptores 18: 457-579. Hanover: Impesis Bibliopolii Aulici Hahniani.
Pieralli, Luca – Kresten, Otto. 2006. La corrispondenza diplomatica dell'imperatore bizantino con le potenze estere nel tredicesimo secolo (1204-1282): studio storico-diplomatistico ed edizione critica. Città del Vaticano: Archivio segreto vaticano.
Raffenspergen, Christian. 2012. Reimagining Europe: the Kievan Rus’ in the Medieval World. Cambridge, MA – London: Harvard University Press.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
