„Život je ljubav“: vinčansko pismo i izmišljanje baštine

Apstrakt

U radu se na primeru jednog bronzanodopskog nalaza razmatra način na koji se na osnovu sporne pseudonaučne ideje o vinčanskom pismu izmišlja kulturno nasleđe i kao takvo prihvata u javnosti. Minijaturni keramički pršljenak iz Vatina na kome se nalaze znaci se u obilju pseudonaučne literature često pominje kao predstavnik vinčanskog pisma sa dešifrovanom porukom: „život je ljubav“, „prevodom“ koji se pripisuje Radivoju Pešiću, iako u njegovim radovima o postupku prevoda nema pomena. Zahvaljujući medijima i posebno posredstvom interneta, međutim, jedan bronzanodopski predmet postaje neolitski, a njegova različita (pseudonaučna) tumačenja dospela su u javni prostor, pa se stvorila slika o duboko duhovnoj i filozofski nastrojenoj vinčanskoj civilizaciji. Posebno je opasno što se maksima „život je ljubav“ i uopšte ideja o vinčanskom pismu ističu kao deo kulturnog nasleđa i reklamiraju, između ostalog, i u ponudi iz oblasti kulturnog turizma. S obzirom na to da se nasleđe posmatra kao upotreba prošlosti kao kulturnog, ekonomskog i političkog resursa, u našoj sredini se pitanje baštine dodatno usložnjava jer se nasleđe bukvalno izmišlja. Zbog toga je izuzetno važno da profesionalni arheolozi i naučnici više energije ulažu u domen javne arheologije, kako bi deljenjem informacija, edukacijom i aktivnim učestvovanjem u javnoj sferi uticali na formiranje svesti o kulturnoj baštini.