„Internacionalizacija” ličnih imena: Goranci u Beogradu i Nemci u Vojvodini
DOI:
https://doi.org/10.21301/EAP.v9i3.11Ključne reči:
lično ime, „internacionalizacija” imena, etnički i religijski identitet, Goranci, Nemci, Gorani people, GermansApstrakt
U tekstu se razmatra društvena praksa izbora i upotrebe ličnih imena koja je prisutna kod Goranaca u Beogradu i Nemaca u Vojvodini krajem 20. i početkom 21. veka. Lično ime uz prezime predstavlja primarni identifikacioni kod. Ono uz to neretko figurira i kao simbol etničkog i/ili religijskog identiteta. U pitanju je upotreba antroponimije u konstrukciji etničkog i religijskog identiteta pojedinca. Nije isključeno da veza između ličnog imena i etničke i religijske pripadnosti postoji, ali nikako ne bi smela da se podrazumeva i koristi kao osnovno sredstvo identifikacije. U praksi se to ipak dešava. Pojedinac zbog takve vrste identifikacije može da doživi različite vrste neprijatnosti. Imajući navedeno u vidu, u tekstu razmatramo uticaj spoljnih (makro) faktora na izbor i upotrebu ličnog imena kod Goranaca u Beogradu i Nemaca u Vojvodini sa namerom da utvrdimo i obrazložimo razloge za pojavu „internacionalizacije” ličnih imena u okviru pomenutih zajednica.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Антонијевић, Драгослав. 2000. „Етнички идентитет Горанаца.” У Горанци,
Муслимани и Турци у Шарпланинским жупама Србије. Проблеми садашњих
услова живота и опстанка, ур. М. Бурсаћ, 23–29. Зборник радова Географског
института „Јован Цвијић” 50. Београд: Географски институт „Јован Цвијић”.
Bart, Fredrik. 1997. „Et nič ke gru pe i nji ho ve gra ni ce”. U Te o ri je o et ni ci te tu, ur. Pu ti nja,
F. i Ž. Stref–Fe nar, 211–259. Be o grad: Bi bli o te ka XX vek.
Đorđević Crnobrnja, Јadranka. 2014. „A zboriš našinski? – o upotrebi goranskog govora
u Beogradu.“ (u štampi).
Жикић, Бојан. 1997. „Билингвизам, на примеру омладине у источној Бачкој”. У
Етнички и етнокултурни контакти у Панонско – Карпатском простору,
ур. Н. Пантелић, 211–259 Београд: Посебна издања Етнографског института
САНУ књ. 42.
Hasani, Harun. 2011. “Goranies: A respected minority in Serbia, A persecuted minority
in present-day Kosovo”. In Minorities in the Balkans. State policy and interethnic
relations (1804-2004), ed. D. Bataković, 311–322. Belgrade: Institute for Balkan
Studies of the Serbian Academy of Science and Arts.
Hasani, Suzana. 2003. Etnološke karakteristike Šarplaninske Župe Gora. Diplomski
rad. Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Beograd.
Крел, Александар. 2006. Про ме не стра те ги је ет нич ког иден ти те та Не ма ца у Су-
бо ти ци у дру гој по ло ви ни 20. ве ка. Гла сник ет но граф ског ин сти ту та СА НУ
LIV: 319–332.
Крел, Александар. 2007. „Положај немачке националне мањине у Војводини на
примеру Немаца у Суботици.” У Положај националних мањина у Србији,
ур. В. Становчић, 435–445. Београд: Одељење друштвених наука САНU.
Међуодељенски одбор за проучавање националних мањина и људских права.
Књ. 30.
Крел, Александар. 2010. Немачко удружење „Адам Беренц” и ревитализација
етничког идентитета Немаца у Апатину. Етноантрополошки проблеми н.с.
год. 5, св. 2: 165–180.
Крел, Александар. 2014. Ми смо Немци. Етнички идентитет припадника немачке
националне мањине у Војводини на почетку 21. века. Београд: Ет но граф ски ин-
сти тут САНУ. Посебна издања 80.
Лукић-Крстановић, Мирослава. 1992. Срби у Канади. Живот и симболи
идентитета. Београд: Посебна издања Етнографског института САНУ 36.
Marković, Predrag. 2012. Trajnost i promena. Društvena istorija socijalističke i
postsocijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji. Beograd: Službeni glasnik.
Mитерауер, Михаел. 2001. Кад је Адам копао а Ева прела: историјско-
антрополошки огледи из прошлости европске породице. Београд: Удружење
за друштвену историју.
Nedeljković, Saša. 2007. Čast, krv i suze – ogledi iz antropologije etniciteta inacionalizma.
Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.
Pu ti nja, Filip i Stref–Fe nar, Žoslin. 1997. Te o ri je o et ni ci te tu. Be o grad: Bi bli o te ka XX
vek.
Радовановић, Милован. 1995. „Антропогеографске и етнодемографске особености
шарпланинских жупа Горе, Опоља и Средске.” У Шарпланинске жупе Гора,
Опоље и Средска. Атнропогеографско-етнолошке, демографске, социолошке
и културолошке карактеристике,ур. Д. Антонијевић и М. Радовановић, 11–75.
Београд: Посебна издања Географског института “Јован Цвијић” 40/II.
Стојанчевић, Владимир. 2000. „Поглед на исламизацију Горе и осталих
Шарпланинских жупа.” У Горанци, Муслимани и Турци у Шарпланинским
жупама Србије. Проблеми садашњих услова живота и опстанка, ур. М.
Бурсаћ, 29–32. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” 50.
Београд: Географски институт „Јован Цвијић”.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
