Čitanja Miloja M. Vasića u srpskoj arheologiji
DOI:
https://doi.org/10.21301/EAP.v8i3.4Ključne reči:
Miloje M. Vasić, istorija discipline, srpska arheologija, recepcija ideja, arheološki materijal, arheološka interpretacija, autoritet, terensko istraživanjeApstrakt
Miloje M. Vasić (1869-1956) ima u srpskoj arheologiji neobičnu sudbinu. Dok je s jedne strane proglašen za poštovanog „oca osnivača“ i rodonačelnika discipline, njegovo izvorno delo je zaboravljeno i zanemareno. Kritička analiza čitavog njegovog interpretativnog sazvežđa, u kome je najsjajnija zvezda „jonska kolonija Vinča“, svodila se pre Drugog svetskog rata na retke pokušaje ispravljanja Vasićeve hronologije i prepoznavanja neolita u Podunavlju. Posle rata, polovinom XX veka, Vasićeva interpretacija doživela je ozbiljnu kritiku u radovima njegovih studenta (Korošec, Garašanin, Milojčić, Benac), što je dovelo do značajne promene paradigme, prepoznavanja važnosti balkanskog neolita i uspostavljanja dominacije kulturno-istorijskog metoda u srpskoj praistorijskoj arheologiji. Vasić tada, paradoksalno, kao ličnost dobija na značaju, a njegovi radovi se zanemaruju, mada se obavezno citiraju, no gotovo kultno, bez čitanja i tumačenja. Ovaj paradoks postaje razumljiv ukoliko se Vasić posmatra kroz prizmu problematičnih, ali neupitno priznatih i cenjenih univerzalnih vrednosti u srpskoj arheologiji, a to su materijal, terenski rad i autoritet, nasuprot interpretaciji koja se doživljava kao efemerna. Gledano kroz tu prizmu postaje jasno kako Vasićev lik narasta do ikone srpske arheologije, dok njegovo delo prelazi u domen usmenog predanja, poluistina i apokrifnih anegdota. Sve dok se čitav Vasićev opus ne bude integralno sagledao, uključujući i istraživačka pitanja i strategije, koje su usmeravale njegov rad, u srpskoj arheologiji će postojati „dva Vasića“: jedan – velikan i praotac, istraživač neolitske Vinče i drugi – ranjivi i uvređeni sanjar, uveren u svoju filhelensku zabludu. Tek spajanjem ova dva kontroverzna lika, srpska arheologija će Miloju M. Vasiću odati dužno priznanje i poštovanje.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Babić, Staša. 2002. „Still innocent after all these years? – Sketches for a social history of archaeology in Serbia“. In Archäologien Europas: Geschihte, Methoden und Theorien/Archaeologies of Europe: History, Methods and Theories, ed. by Peter Biehl, Alexander Gramsch & Arkadiusz Marciniak, 309–322. Tubinger Archaologische Taschenbucher, Band 3.
Babić, Staša. 2009. Jezik arheologije II, ili: Kako sam preživela promenu paradigme. Etnoantropološki problemi 4/2009: 123-132.
Babić, Staša. 2011. Čemu još istorija arheologije? Etnoarheološki problemi 3/2011: 565-577.
Babić, Staša. 2013. Kakva nam arheologija treba? Etnoarheološki problemi 3/2013.
Babić, Staša i Miodrag Tomović (ur.) 1996. Milutin Garašanin – Razgovori o arheologiji. Beograd: 3T.
Bandović, Aleksandar. 2012. Gustav Kosina i koncept kulture u arheologiji. Etnoarheološki problemi 3/2012: 629-648.
Benac, Alojz, Milutin Garašanin i Dragoslav Srejović. 1979. Uvod. Praistorija jugoslovenskih zemalja II, neolitsko doba, ur. Alojz Benac, 11-31. Sarajevo: Svjetlost.
Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina. 2001. Miloje Vasić. Anarheologija 3. Dostupno do 2004. na: www.anarheologija org.
Childe, Gordon. 1929. The Danube in Prehistory, Oxford: Clarendon Press.
Childe, Gordon. 1939. The Dawn of European Civilization. New edition, enlarged and completely rewritten. New York: Alfred A. Knopf.
Crnobrnja, Adam, Zoran Simić and Marko Janković. 2010. Late Vinča culture settlement at Crkvine in Stubline. Starinar LIX/2009: 9-25.
Fewkes, Vladimir. 1935. On the Interpretation and Dating of the site of "Belo Brdo" at Vinča in Yugoslavia. Proceedings of the American Philosophical Society LXXV/7: 651-672.
Fewkes, Vladimir. 1936. Neolithic Sites in the Morava-Danube area. Bulletin of American School of Prehistoric Reserach 12: 5-81.
Fleck, Ludwik. 1981. Genesis and Development of a Scientific Fact. Chicago: University of Chicago Press.
Garašanin, Milutin. 1951. Hronologija vinčanske grupe. Ljubljana: Univerza v Ljubljani, Arheološki seminar.
Garašanin, Milutin. 1979. „Centralnobalkanska zona“. U Praistorija jugoslavenskih zemalja II, neolitsko doba, ur. Alojz Benac, 79-212. Sarajevo: Svjetlost.
Gavela, Branko. 1952. Keltski oppidum Židovar. Beograd: Naučna knjiga.
Givens, Douglas R. 2008. „The Role of Biography in Writing the History of Archaeology.“ In Histories of Archaeology, ed. by Tim Murray and Christopher Evans, 177-193. Oxford: Oxford University Press.
Grbić, Miodrag i Nikola Vulić. 1937. Les styles de la céramique préhistoriques des régions danubiennes yougoslaves. Corpus Vasorum antiquorum. Fasc. 3. Belgrade.
Holste, Friedrich. 1939. Zur chronologischen Stellung der Vinča Keramik. Wiener Prähistorische Zeitschrift XXVI/1: 1-21.
Korošec, Josip, Alojz Benac, Milutin Garašanin i Draga Garašanin. 1951. Oko „problematike“ Vinče. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu VI: 5-32.
Kuzmanović, Zorica. 2012. Uticaj lingvistike na formiranje kulturno-istorijskog pristupa u arheologiji. Etnoarheološki problemi 3/2012: 615-628.
Manhajm, Karl. 2009. Eseji o sociologiji znanja. Novi Sad: Mediterran Publishing.
McNairn, Barbara. 1980. The Method and Theory of V. Godron Childe. Edinburgh: Edinburgh University Press 1980.
Mengin, Oswald. 1913. Васич М.: Градац. Преисторијско налазиште латенског доба. Глас Српске Краљевске академије LXXXVI. Други разред 51. 1911. (Стр.97-134.). Mitteilungen der Anthropologischen Gesellschaft in Wien XXXXIII: 240-241.
Mihajlović, Vladimir, D. 2013. Genius loci Balkani: recepcija prošlosti i konstruisanje akademskog narativa o balkanskom nasleđu. Etnoarheološki problemi 3/2013:
Milojčić, Vladimir. 1949. Chronologie der jüngeren Steinzeit Mittel- und Südosteuropas. Berlin: Gebr. Mann.
Milosavljević, Monika. 2013. Niko Županić i konstrukcija jugoslovenske etnogeneze. Etnoarheološki problemi 3/2013:
Nikolić, Dubravka. 2006. On the Issue of Fortifications at Vinča. Гласник Српског археолошког друштва 22: 9-22.
Nikolić, Dubravka. 2007. The Identification and Location of „Base 9.3“ at Vinča. Гласник Српског археолошког друштва 23: 27-38.
Novaković, Predrag. 2002. „Archaeology in five states – A peculiarty or just another story at the crossroads of 'Mitteleuropa' and the Balkans: A case study of Slovene archaeology“. In Archäologien Europas, ed. by Pietr F. Biel, Alexander Gramsch und Arkadiusz Marciniak, 323-352. Münster: Waxmann.
Novaković, Predrag. 2011. „Archaeology in the New Countries of Southeastern Europe: A Historical Perspective“. In Comparative Archaeologies: A Sociological View of the Science of the Past, ed. Ludomir R. Lozny, 339–461. New York: Springer.
Palavestra, Aleksandar. 2012. Vasić pre Vinče (1900-1908). Etnoarheološki problemi 3/2012: 649-679.
Pruitt, Terra. 2011. Authority and the Production of Knowledge in Archaeology. PhD diss. Department of Archaeology, University of Cambridge.
Srejović, Dragoslav. 1988. „The Neolithic of Serbia: A Review of Research“. In The Neolithic of Serbia. Archaeological research 1948-1988, ed. Dragoslav Srejović, 5-18. Belgrade: The University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Centre for Archaeological Research.
Stockowski, Wiktor. 2008. „How to Benefit from Received Ideas“. In Histories of Archaeology, ed. Tim Murray and Christopher Evans, 346-359. Oxford: Oxford University Press.
Subašić, Boris. 2013. Otkrića iz Vinče uskoro u javnosti. Večernje novosti 15. jun.
Trigger, Bruce G. 1994. The Coming of Age of the History of Archaeology. Journal of Archaeological Research, Vol. 2, No. 1: 113-136.
Vasić, Miloje. 1934. Colons grecs à Vinča. Revue internationale des Études balkaniques 1: 65-73.
Vassits, Miloje. 1908. South-Eastern Elements in the Pre-historic Civilization of Servia. Annual of the British School of Athens XIV: 319-342.
Vassits, Miloje. 1910. Die Hauptergebnisse der praehistorischen Ausgrabung in Vinča im Jahre 1908. Praehistorische Zeitshrift II: 23-39.
Vassits, Miloje. 1911. Die Datierung der Vinčaschicht. Praehistorische Zeitshrift III: 126-132.
Županić, Niko. 1927. Desetletnica smrti Milana Mitića. Etnolog 1: 158-159.
*
Бабић, Сташа. Грци и други. Београд: Clio.
Бошковић, Ђурђе. 1958. Милоје. М. Васић. Старинар н. с. VII/VIII: ХI-ХIV.
Бошковић, Ђурђе. 1983. „Развој археолошке науке после ослобођења“. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983., ур. Никола Тасић, 41-75. Београд: Српско археолошко друштво.
Будимир, Милан. 1936. Васићева Винча. Српски књижевни гласник XLVIII/1: 52-58.
Васић, Милоје. 1906a. Неколики преисторијски наласци из Винче. Старинaр, н. р. I: 89-127.
Васић, Милоје. 1906b. Преисторијска вотивна гривна и утицаји микенске културе у Србији. Старинaр, н. р. I: 1-35.
Васић, Милоје. 1906c. Прилози ка решавању тројанских проблема. Глас Српске Краљевске академије LXX. Други разред 43: 163-289.
Васић, Милоје. 1907. Жуто брдо. Прилози за познавање гвозденога доба у Дунавској Долини I. Старинар н. р. II: 1-47.
Васић, Милоје. 1911. Градац. Преисторијско налазиште латенског доба. Глас Српске Краљевске академије LXXXVI: 1-18.
Васић, Милоје. 1912. Жуто брдо. Прилози за познавање културе гвозденога доба у Дунавској Долини II, III. Старинар н. р. V: 1-207.
Васић, Милоје. 1914. Жуто брдо. Прилози за познавање културе гвозденога доба у Дунавској Долини IV, V, VI. Старинар н. р. VI: 1-93.
Васић, Милоје. 1927. Археолошки институт Срба, Хрвата и Словенаца. Српски књижевни гласник ХХII: 33-43.
Васић, Милоје. 1932a. Преисторијска Винча I. Индустрија цинабарита и косметика у Винчи. Београд: Државна штампарија.
Васић, Милоје. 1932б. Јован М. Томић. Српски књижевни гласник ХХХVI: 609-615.
Васић, Милоје. 1936а. Преисторијска Винча II. Облици гробова. Мистичне очи. Игра на табли. Датовање Винче. Београд: Државна штампарија.
Васић, Милоје. 1936b. Преисторијска Винча III. Пластика. Београд: Државна штампарија.
Васић, Милоје. 1936c. Преисторијска Винча VI. Керамика. Београд: Државна штампарија.
Васић, Милоје. 1948. Јонска колонија Винча. Зборник Филозофског факултета у Београду I: 85-224.
Васић, Милоје. 1955а. Поводом једне књиге. Prikaz knjige, L'aube de la civilization europeène V. Gordon Childe-a. Старинар н. с. III: 233-240.
Васић, Милоје. 1955b. Диригована археологија. Историјски часопис САН V: 1 -2.
Вулић, Никола. 1897. Pincum или Велико Градиште од проф. Милоја Васића. Колонија Виминацијум студија од М. М. Васића професора. Новци колоније Виминацијума, археолошка студија проф. Милоја М. Васића. Дело 14: 371-376.
Вулић, Никола. 1902. Слава – Крсно име. Студија Др. Милоја Васића. Српски књижевни гласник XXIII/1: 62-70.
Вулић, Никола. 1903. Одговор М. М. Васићу, помоћнику чувара Народног музеја. Просветни гласник 24/2: 400-406.
Вулић, Никола. 1941. Археологија у Југославији. Српски књижевни гласник LXII/3: 212-217.
Гавела, Бранко. 1983. „Београдска археолошка школа“. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983., ур. Никола Тасић, 77-82. Београд: Српско археолошко друштво.
Гарашанин, Милутин. 1949. Насеље и стан првобитног човека у Србији. Неолитско доба у Србији. Историјски гласник 2: 38-67.
Гарашанин, Милутин. 1968. „Положај централног Балкана у хронологији неолита Југоисточне Европе“. У Неолит централног Балкана, ур. Лазар Трифуновић, 301-337. Београд: Народни музеј.
Гарашанин, Милутин. 1973. Праисторија на тлу СР Србије. Београд: Српска књижевна задруга.
Гарашанин, Милутин. 1983. „Српско археолошко друштво од 1883–1983“. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983., ур. Никола Тасић, 9-16. Београд: Српско археолошко друштво.
Гарашанин, Милутин. 1984. Увод за Винча у праисторији и средњем веку, ур. Стојан Ћелић, 5-10. Београд: Српска академија наука и уметности.
Глишић, Јован. 1968. „Економика и социјално економски односи у неолиту Подунавско-Поморавског басена“. У Неолит централног Балкана, ур. Лазар Трифуновић, 21-61. Београд: Народни музеј.
Грбић, Миодраг. 1933-1934. Милоје М. Васић: Преисторијска Винча I. Индустрија цинабарита и косметика у Винчи. Београд 1932. Старинар, трећа серијa VIII/IX: 322-326.
Јовановић, Борислав. 1968. „Историјат керамичке индустрије у неолиту и раном енеолиту централног Балкана“. У Неолит централног Балкана, ур. Лазар Трифуновић, 107-165. Београд: Народни музеј.
Јовановић, Борислав. 1984. „Стратиграфија“. У Винча у праисторији и средњем веку, ур. Стојан Ћелић, 23-34. Београд: Српска академија наука и уметности.
Марић, Ратислав. 1956. Милоје М. Васић (3/16 IX – 4 XI 1956). Старинар. н.с. V-VI: 403-406.
Марјановић-Вујовић, Гордана. 1983. „Развој националне археологије“. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983., ур. Никола Тасић, 83-89. Београд: Српско археолошко друштво.
Милосављевић, Моника. 2013. Белешке са маргине: значај Михаила Валтровића за проучавање средњовековних старина у Србији. Иницијал I: 205-226.
Милошевић, Анкица и Александрина Цермановић. 1954. Петао у хтонском култу код античких Грка и у српском народу. Гласник Eтнографског музеја у Београду XVII.
Митровић, Јован. (у штампи). Допринос Душана Карапанџића српској археологији на почетку XX века. Зборник Народног музеја XXI-1 (археологија).
Николић, Дубравка и Јасна Вуковић 2008. „Од првих налаза до метрополе касног неолита; откриће Винче и прва истраживања“. У Винча, праисторијска метропола, ур. Дубравка Николић, 39-86. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду – Народни музеј у Београду – Музеј града Београда – Српска академија наука и уметности.
Палавестра, Александар. 2000. Археологија у Балканском институту. Le memorial de l’Institut des etudes balkaniques – Trentieme anniversaire, Balcanica XXX – XXXI: 15-24.
Палавестра, Александар. 2005. „Добросуседско немешање. Српска археологија и етнологија“. У Етнологија и антропологија: стање и перспективе, Зборник Етнографског института САНУ 21, ур. Љиљана Гавриловић. 87-94. Београд: Етнографски институт.
Палавестра, Александар. 2011a. Културни контексти археологије. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Палавестра, Александар. 2011b. У служби континуитета. Етно-археологија у Србији. Етноантрополошки проблеми 3/2011: 579-594.
Срејовић, Драгослав. 1955. Јелен у нашим народним обичајима. Гласник Eтнографског музеја у Београду XVIII: 231-237.
Срејовић, Драгослав. 1974. „Винча“. У Велика археолошка налазишта у Србији, ур. Димитрије Вученов, 7-17. Београд: Kоларчев народни универзитет.
Срејовић, Драгослав. 1981. „Културе млађег каменог доба на тлу Србије“. У Историја српског народа I , ур. Сима Ћирковић, 15-30. Београд: Српска књижевна задруга.
Срејовић, Драгослав. 1983. „Археологија на Великој школи и Универзитету у Београду“. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983., ур. Никола Тасић, 17-25. Београд: Српско археолошко друштво.
Срејовић, Драгослав. 1984а. Милоје М. Васић, творац српске археолошке науке. Старинар н. с. XXXV: 25-32.
Срејовић, Драгослав. 1984b. „Уметност и религија“. У Винча у праисторији и средњем веку, ур. Стојан Ћелић, 42-56. Београд: Српска академија наука и уметности.
Сталио, Блаженка. 1968. „Насеље и стан неолитског периода“. У Неолит централног Балкана, ур. Лазар Трифуновић, 77-100. Београд: Народни музеј.
Сталио, Блаженка. 1984. „Насеље и стан“. У Винча у праисторији и средњем веку, ур. Стојан Ћелић, 34-41. Београд: Српска академија наука и уметности.
Тасић, Ненад и Милорад Игњатовић. 2008. „Од традиционалне до модерне методологије истраживања у Винчи 1978-2008 године“. У Винча, праисторијска метропола, ур. Дубравка Николић, 87-122. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду – Народни музеј у Београду – Музеј града Београда – Српска академија наука и уметности.
Тасић, Никола. 1984. „Насеље ватинске културе“. У Винча у праисторији и средњем веку, ур. Стојан Ћелић, 76-83. Београд: Српска академија наука и уметности.
Тасић, Никола, Драгослав Срејовић и Братислав Стојановић. 1990. Винча. Центар неолитске културе у Подунављу. Београд: Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета.
Трговчевић, Љубинка. 1986. Научници Србије и стварање југословенске државе 1914-1920. Београд: Народна књига – Српска књижевна задруга.
Трифуновић, Лазар. 1968. Увод за Неолит централног Балкана, ур. Лазар Трифуновић, 5. Београд: Народни музеј.
Ћоровић-Љубинковић, Мирјана 1983. У Споменица Српског археолошког друштва 1883–1983., ур. Никола Тасић, 27-40. Београд: Српско археолошко друштво.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
