Uticaj lingvistike na formiranje kulturno-istorijskog pristupa u arheologiji
DOI:
https://doi.org/10.21301/EAP.v7i3.2Ključne reči:
kulturno-istorijska arheologija, klasična filologija, komparativna lingvistika, balkanologijaApstrakt
Kritičko preispitivanje istorije arheologije u ovom radu ima za cilj da ukaže na uticaj lingvistike i, uopšte, uloge jezika u modernom društvu na formiranje kulturno-istorijskog pristupa u arheologiji, sa posebnim osvrtom na takve pojave u srpskoj arheologiji. U tom pogledu, ovaj rad se nadovezuje na seriju sličnih, kritičko-istorijskih pregleda i priloga o istoriji arheologije, koji ukazuju na tzv. konceptualni tovar koji sa sobom nosi kulturno-istorijska praksa klasifikovanja artefakata prema njihovoj kulturnoj pripadnosti, prilikom čega se po automatizmu izvode pretpostavke o kulturnom/etničkom identitetu ljudi koji su koristili određene artefakte. Potreba da se sagleda pomenuti odnos između lingvistike i arheologije u vreme formiranja discipline potiče sa stanovišta da je, bez nužnog odbacivanja celokupne kulturno-istorijske tradicije (što je, uostalom, još uvek nemoguće), potrebno razumeti kako je došlo do formiranja određenih značenja implicitnih arheološkom konceptu kulture, te da je tim putem moguće izbeći interpretativne greške koje nameće pomenuti konceptualni tovar.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Anders, Andren. 1998. Between Artefacts and Texts. Historical Archaeology in Global Perspecitive. New York: Plenum Press.
Babić, Staša. 2011. Čemu još istorija arheologije?. Etnoantropološki problemi 6/3: 565–577.
Blench, Roger. 1997. General Introduction to Archaeology and Language. Theoretical and Methodological Orientations, eds. Roger Blench and Matthew Spiggs, 1–18. London: Routledge.
Burton, Philip. 2006.“Philology and Linguistic”. In The Edinburgh Companion to Ancient Greece and Rome, eds. Edward Bispham, Thomas Harrison and Brian A. Sparks, 30–35. Edinburgh: Edinburgh University Press.
Cesarini, Giovanna. 2008. “Wilamowitz and Stratigraphy in 1873. A Case Study in the History of Archaeologicy's Great Divide”. In Archives Ancestors Practices. Archaeology in the Light of its History, eds. Nathan Schlanger and Jarl Nordbladh, 75–88. Oxford: Berghahn Books.
Dzino, Daniel. 2007. The Celts in Ilyricum – whoever they may be: the hybridization and construction of identities in Southeastern Europe in the fourth and third centuries BC. Opuscula Archaeologica 31: 37–58.
Gavela, Branko. 1977. Iz dubine vekova. Zagreb: Tehnička knjiga.
Joseph, John Earl. 2004. Language and Identity: National, Ethnic, Religious. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
Jones, Shone. 1997. The Archaeology of Ethnicity – Constructing Identities in the Past and Present. London: Routledge.
Kaiser, Timothy. 1995.“Archaeology and Ideology in southeast Europe”. In Nationalism, Politics, and the practice of archaeology, eds. Philip Khol and Clare Fawcett, 99–119. Cambridge: Cambridge University Press.
Kuzmanović, Zorica. 2010. Refleksivno mišljenje – zamena za analogiju: Primer debate o antičkoj ekonomiji. Etnoantropološki problemi 5/1: 151–164.
Mallory, James Patrick. 1989. In Search of the Indo-Europeans. Language, Archaeology and Myth. London: Thames and Hudson.
Morris, Ian. 2006. “Classicall Archaeology”. In A Companion to Archaeology, ed. John Bintliff, 253–272. Malden: Blackwell.
Olsen, Bjørnar. 2002. Od predmeta do teksta. Teorijske perspektive arheoloških istraživanja. Beograd: Geopoetika.
Papazoglu, Fanula. 2007a. Iz istorije antičkog Balkana. Odabrane studije. Beograd: Equilibrium.
Papazoglu, Fanula. 2007b. Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci, Mezi. Beograd: Equilibrium.
Renfrew, Colin. 1987. Archaeology and Language. The Puzzle of Indo-European Language. Cambridge: Cambridge University Press.
Sedaj, Enđel. 1989. “Drevni Pelazgi (Pelasti) u studijama Milana Budimira”. У Античке студије код Срба, ур. Миодраг Стојановић, 269–281. Београд: Српска академија наука и уметности – Балканолошки институт САНУ.
Srejović, Dragoslav.1973. Karagač and the Problem of the Ethnogenesis of Dardanians. Balcanica IV: 39–83.
•
Баришић, Фрањо. 1967. Професор Милан Будимир као научник. Зборник Филозофског факултета IX/1: I–IV.
Бошковић, Јован. 1871. Наука о језику и њезин задатак са прегледом главних резултата филологије и науке о језику у нас. Гласник Српског ученог друштва XII: 189–236.
Васић, Растко. 1990. “Гвоздено доба у Србији. Хронолошки и географски оквири и културно-историјска интерпретација”. У Господари сребра. Гвоздено доба на тлу Србије, ур. Јевта Јевтовић, 15–23. Београд: Народни музеј – Војвођански музеј – Музеј Косова.
Вранић, Иван. 2011. "Раноантичка насеља" и гвоздено доба централног Балкана: питања етничког идентитета. Етноантрополошки проблеми 6/3: 659–679.
Вулић, Никола. 1905. Антички споменици у Србији. Споменик СКА 42: 79–99.
Вулић, Никола. 1909. Антички споменици у Србији. Споменик СКА 47: 109–91.
Вулић, Никола. 1931. Антички споменици наше земље. Споменик СКА 71/55: 1–259.
Вулић, Никола.1933. Антички споменици наше земље. Споменик СКА 75/58: 3–89.
Вулић, Никола. 1934. Антички споменици наше земље. СпоменикСКА 77/60: 1–84.
Гарашанин, Милутин. 1988. “Настанак и порекло Илира”. У Илири и Албанци, ур. Милутин Гарашанин, 9–81. Београд: Српска академија наука и уметности.
Кречмер, Паул. 1936. “Преисторија Балкана у огледалу језика”. У Књига о Балкану I, 21–52. Београд: Балкански институт.
Марић, Растислав. 2003 (1933). Антички култови у нашој земљи. Београд: Чигоја.
Милин, Милена. 2000. Антика у издањима Балканског и Балканолошког института. Balcanica XXX/XXXI: 29–36.
Палавестра, Александар. 2011. Културни контексти археологије. Београд: Филозофски факултет.
Паровић-Пешикан, Маја. 1979. Археолошка истраживања у Боки Которској. Старинар XXVIII–XXIX: 19–67.
Сикимић, Биљана. 2000. Лингвистика у часопису Revue internationale des Études balkaniques I-IV, Beograd 1934–1938. Balcanica XXX/XXXI: 37–41: 37–40.
Срејовић, Драгослав. 1979. “Покушај етничког и територијалног разграничења старобалканских племена на основу начина сахрањивања”. У Сахрањивање код Илира, ур. Милутин Гарашанин, 79–88. Београд: Српска академија наука и уметности – Балканолошки институт САНУ.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
