Измишљање традиције: „винчанско писмо“

Apstrakt

Проблематични појам „винчанско писмо“ односи се на извесне урезане орнаменте и знакове на керамици винчанске културе - једне од најзначајнијих „култура“ у неолиту Југоисточне Европе. Употреба и злоупотреба овог феномена и самог термина »винчанско писмо« временом се мењала, те с једне стране речито сведочи о променама парадигми у европској археологији, док с друге указује на опасне контаминације археологије псеудоархеолошким идејама. У XIX и у првој половини XX века идеја о писму у неолитским културама југоисточне Европе понекад се појављивала као потврда кратке „историјске“ хронологије и блискоисточних утицаја, што је као интерпретативна парадигма потпуно срушено новом C-14 хронологијом. Осамдесетих година XX века идеја о „винчанском писму“ појављује се у Србији поново, овог пута као измишљена традиција, из потпуно других - псеудонаучних кругова, жестоко подржана медијском кампањом. „Винчанско писмо“ постаје централни мотив много ширег псеудонаучног покрета, где се откриће писма везује за праисторијску југоисточну Европу (наводно још од палеолита, мезолита, Лепенског вира, преко етрурског, лидијског и других истинских писама, па све до ћирилице и латинице). Наравно, такозвано „винчанско писмо“ у немирним временима пољуљаних етничких идентитета и политичких превирања на Балкану, прераста у еклатантни пример злоупотребе прошлости у дневнополитичке сврхе. Нажалост, последњих година појам „винчанског писма“ - медијски лажно представљен као нова и равноправна интерпретативна парадигма – из псеудонауке се, по принципу спојених судова, прелива у ширу јавност, па чак и у археологију.