Измишљање традиције: „винчанско писмо“

Autori

  • Aleksandar Palavestra Odeljenje za arheologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

DOI:

https://doi.org/10.21301/eap.v5i2.11

Ključne reči:

измишљена традиција, винчанско писмо, неолит, етрурско писмо, Србија, псеудоархеологија

Apstrakt

Проблематични појам „винчанско писмо“ односи се на извесне урезане орнаменте и знакове на керамици винчанске културе - једне од најзначајнијих „култура“ у неолиту Југоисточне Европе. Употреба и злоупотреба овог феномена и самог термина »винчанско писмо« временом се мењала, те с једне стране речито сведочи о променама парадигми у европској археологији, док с друге указује на опасне контаминације археологије псеудоархеолошким идејама. У XIX и у првој половини XX века идеја о писму у неолитским културама југоисточне Европе понекад се појављивала као потврда кратке „историјске“ хронологије и блискоисточних утицаја, што је као интерпретативна парадигма потпуно срушено новом C-14 хронологијом. Осамдесетих година XX века идеја о „винчанском писму“ појављује се у Србији поново, овог пута као измишљена традиција, из потпуно других - псеудонаучних кругова, жестоко подржана медијском кампањом. „Винчанско писмо“ постаје централни мотив много ширег псеудонаучног покрета, где се откриће писма везује за праисторијску југоисточну Европу (наводно још од палеолита, мезолита, Лепенског вира, преко етрурског, лидијског и других истинских писама, па све до ћирилице и латинице). Наравно, такозвано „винчанско писмо“ у немирним временима пољуљаних етничких идентитета и политичких превирања на Балкану, прераста у еклатантни пример злоупотребе прошлости у дневнополитичке сврхе. Нажалост, последњих година појам „винчанског писма“ - медијски лажно представљен као нова и равноправна интерпретативна парадигма – из псеудонауке се, по принципу спојених судова, прелива у ширу јавност, па чак и у археологију.

##plugins.generic.usageStats.downloads##

##plugins.generic.usageStats.noStats##

Reference

Andersson, I. 1947. Skånes historia, till Saxo och Skånelagen. Stockholm: P. A. Norstedt & söners förlag.

Антић, Д. 2004. Винчанска стара Европа и Срби. Београд: Пешић и синови.

Arnold, B. 2006. “Pseudoarchaeology and nationalism: essentializing difference”. In Archeological Fantasies, ed. G. G. Fagan, 154-179. London and New York: Routledge.

Билбија, С. 1984. Староевропски језик и писмо Етрураца. Chicago: Institute for Etruscan Studies.

Bonfante, G. and Bonfante, L. 1983. The Etruscan language: an introduction. Manchester: Manchester Univeristy Press.

Bonfante, G. and Bonfante, L. 2002. The Etruscan language: an introduction. Revised edition. Manchester: Manchester Univeristy Press.

Borić, D. 2009. Absolute Dating of Metallurgical Innovations in the Vinča Culture of the Balkans. In Metals and Societies: Studies in Honour of Barbara S. Ottaway, eds. T. Kienlin and B. Roberts, 191-245. Bonn: Dr Rudolf Habelt GMBH.

Бугарски, Р. 1997. Језик у друштвеној кризи, Београд: Чигоја.

Vassits, M. 1910. Die hauptergebnisse der prähistorischen Ausgrabung in Vinča im Jahre 1908. Prähistorische Zeitsschrift II/1: 23-39.

Васић, М. 1932. Праисторијска Винча I, Београд: Државна штампарија.

Васић, М. 1936. Праисторијска Винча II-IV, Београд: Државна штампарија.

Garašanin, M. 1979. Centralnobalkanska zona. In Praistorija jugoslavenskih zemalja, vol. II, ur. A. Benac, 79-212, Sarajevo: Svjetlost.

Garašanin, M. 1982. The Stone Age in the Central Balkans; The Eneolithic period in the Central Balkans. In Cambridge Ancient History Vol. III. Part 1. 75-135; 136-162. Cambridge: Cambridge University Press.

Јовановић, Д. 2004. Потапање Пешића, Нин 20. 05. 2004: 76.

Кљакић, Љ. 1993. Ослобађање историје. Почетак пута. Београд: Архив Кљакић

Levenda, P. 2003. Unholy Alliance, London, New York: Continuum.

Луковић-Пјановић, О. 1990. Срби... народ најстарији, I, II. Београд: Досије.

Makkay, J. 1969. The late neolithic Tordos group of signs. Alba regia, Annales Musei Stephani regis (Székesfehérvar) 10: 9-50.

Merlini, M. 2005. Semiotic approach to the features of the „Danube script“. Documenta Praehistorica XXXII: 233-251.

Милосављевић, П. 2006. Српска писма. Бања Лука: Бесједа.

Morgan, P. 2002. Od. smrti do lepog pogleda: lov na velšku prošlost u doba romantizma. U Izmišljanje tradicije, ur. E. Hobsbom i T. Rejndžer, 65-148. Beograd: Biblioteka XX vek.

Nickell, J. 2004. Rorschach Icons. Sceptical Inquirerer 28. 6, November/December 2004.

Пешић, Р. 1987. Порекло етрурског писма; Рукопис увежбане руке; Тајно писање за упућене; Одгонетање језика. Борба 11 -14. 05. 1987.

Пешић, Р. 1995. Винчанско писмо и други граматолошки огледи. Београд: Пешић и синови.

Петровић, А. 2004. Винчанско писмо и знаци цивилизације, Летопис Матице српске 180/474, св. 4, октобар 2004: 474-486.

Popper, K. 1972. The Logic of Scientific Discovery. London: Hutchinson.

Радић, Р. 2005. Срби пре Адама и после њега (друго, допуњено издање). Београд: Стубови културе.

Радојчић, Н. 1940. О тобожњем словенском пореклу цара Јустинијана, Глас САН 184/93: 177-191.

Renfrew, C. 1976. Before Civilization: The Radiocarbon Revolution and Prehistoric Europe. Harmondsworth: Penguin Books.

Robinson, A. 1995. The Story of Writing. London: Thames and Hudson

Roska, M 1941. Die Sammlung von Zsofia Torma in der Numismatisch- Archeologischen Abteilung das Siebenburgischen Nationalmuseums. Koloszvárt (Cluj).

Rudbeck, O. 1937. Atlantica. Upsala af Stockholm: Amquist och Wickels.

Самарџић, Р. 1968. Краљевство Словена у развитку српске историографије. У Мавро Орбин, Краљевство Словена, CIX – CXXXVI. Београд: Српска књижевна задруга.

Самарџић, Р. 1993. Срби у ратовима Турске до 1683. У Историја српског народа III/1, 117-424. Београд: Српска књижевна задруга.

Stanišić, V. 1992. Vinča-Schrift oder Vinča-Zeichen. Balcanica XXIII: 187-197.

Станишић, В. 1996. О типологији писма: писмо и претписмо. Српски језик 1/2: 432- 441.

Станишић, В. 2002. Типолошка проблематика класификације писма. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XЛВ/1-2: 41-57.

Станковић, Р. 2004. „Беловодска писменица“ најстарија скулптура. Политика, 19. 05. 2004: А10.

Старовић, А. (ур.) 2004. Знаци цивилизације. Каталог изложбе. Нови Сад: Српска академија наука и уметности, огранак у Новом Саду, Institute of Archeomythology (USA).

Starović, A. 2005. If the Vinča script once really existed who could have written or read it? Documenta Praehistorica XXXII: 253-260.

Stojančev, S. 1987. Razlike u mišljenjima, Galaksija 183: 14-15; 44.

Schmidt, H. 1903. „Tordos“. Zeitschrift für Ethnologie XXXV: 39-41; 438-469.

Todorović, J. 1969, Written signs in the Neolithic cultures of southeastern Europe. Archeologia Iugoslavica X: 77-84.

Тодоровић, Ј и А. Цермановић, 1961. Бањица. Насеље винчанске културе. Београд: Музеј града Београда.

Тодоровић, С. 2004. Претеча писма. Политика 17. 05. 2004: А8.

Torma Z. 1879. Hunyadmegyei neolith kokörszakbeli telepek. Koloszvárt: Erdélyi Muzeum.

Trevor-Roper H. 2002. Izmišljanje tradicije: brđanska tradicija Škotske. U Izmišljanje tradicije, ur. E. Hobsbom i T. Rejndžer, 27-64. Beograd: Biblioteka XX vek.

Chapman, J. 1981. The Vinča Cultuire of South East Europe, British Archaeolgical Reports, International Series 117, Oxford: British Archaeolgical Reports.

Hobsbom, E. 2002. Uvod: kako se tradicije izmišljaju. U Izmišljanje tradicije, ur. E. Hobsbom i T. Rejndžer, 5-25. Beograd: Biblioteka XX vek.

Hobsbom, E. 2002a. Masovna proizvodnja tradicija: Evropa 1870-1914. U Izmišljanje tradicije, ur. E. Hobsbom i T. Rejndžer, 383-448. Beograd: Biblioteka XX vek.

Wellard, J. 1973. The Search for the Etruscans. London: Cardinal.

##submission.downloads##

Objavljeno

2010-04-12

Broj časopisa

Sekcija

Druge humanističke i društvene nauke

Najčitanije od istog autora

1 2 > >>