Нека опажања о културним опречностима у савременој Кини: Кунминг и Пекинг двадесет година касније

Apstrakt

Овај рад се бави културним опречностима опаженим у различитим сегментима кинеске културе који су аутору били доступни током три боравка у Кини у размаку од две деценије. Први и други боравак, 1986. и 1989. године, одвијали су се у почетном периоду спровођења модернизацијских реформи у Кини, када су њихови резултати тек почели да се назиру. Трећи боравак, 2009. године, одиграо се крајем треће деценије њиховог спровођења, у време већ развијеног тржишног комунизма.

Основна теза која се провлачи кроз рад јесте да се већина опажених феномена у савременој урбаној Кини може сврстати у опречне категорије, и то кинеско-западно и традиционално-савремено. Културне опречности опажене су у туристичкој понуди и понашању домаћих и страних посетилаца, употреби кинеског и енглеског језика у обележавању јавних простора, промовисању традиционалне и савремене архитектуре. Такође, оне су уочене у представљању занатских и индустријских производа, начину конзумирања топлих напитака, комбиновању домаће и стране хране. Видљиве су и приликом извођења Пекиншке опере прилагођене како савременом Кинезу тако и странцу, и у практиковању традиционалних кинеских вежби и западних плесова у јавним парковима. Главни закључак рада је да се процес повезивања Кине са западним земљама одвија на умерен и контролисан начин. У том процесу глобализације културне опречности коегзистирају и сједињују се, дајући кинеској култури нове карактеристике.