Problemi konstitucionalizacije multikulturalizma – pogled iz antropologije

Deo prvi: o "očuvanju" identiteta

Apstrakt

U član­ku se sa an­ti­e­sen­ci­ja­li­stič­kog i an­ti­pri­mor­di­ja­li­stič­kog sta­nov­ni­šta nor­mal­ne na­u­ke u an­tro­po­lo­gi­ji raz­vi­ja ar­gu­men­ta­ci­ja pro­tiv kon­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­je mul­ti­kul­tu­ra­li­zma, kao ne­pro­mi­šlje­nog prav­nog tran­splan­ta i kao mo­du­sa raz­vi­ja­nja/op­stan­ka et­no­krat­ske pro­fe­si­o­na­li­za­ci­je et­ni­ci­te­ta i po­li­ti­ke iden­ti­te­ta, na pri­me­ru simp­to­ma­tič­nog čla­na 64. st. 2 Usta­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Ustav ra­di­ka­li­zu­je mul­ti­kul­tur­ne po­li­ti­ke, tre­ti­ra­ju­ći et­nič­ke, kon­fe­si­o­nal­ne i dru­ge kon­ti­gent­ne aran­žma­ne kao pri­rod­ne vr­ste. Tre­ti­ra­nje kul­tur­no-isto­rij­skih ka­te­go­ri­ja, na pri­mer et­ni­ci­te­ta ili kon­fe­si­o­nal­nog iden­ti­te­ta, kao pri­rod­nih vr­sta u jav­nim po­li­ti­ka­ma po­put Usta­va, do­vo­di nas u si­tu­a­ci­ju u ko­joj kon­ti­gent­ni, in­ter­ak­tiv­ni aran­žma­ni u kul­tur­noj stvar­no­sti do­bi­ja­ju oreol za­da­tih, in­di­fe­rent­nih i traj­nih sta­nja, što po­ten­ci­jal­no ge­ne­ri­še i pro­du­blju­je dru­štve­ne su­ko­be ko­je je na­me­ri­lo da amor­ti­zu­je, pred­u­pre­di ili re­gu­li­še. Na­kon upu­ći­va­nja na kom­pa­ra­tiv­no-isto­rij­ski pro­ve­re­no kon­tra­in­di­ko­va­ne aspek­te mul­ti­kul­tur­nih politikâ i kra­će ana­li­ze po­me­nu­tog pri­me­ra, autor se za­la­že za pro­du­blji­va­nje plod­ne in­ter­di­sci­pli­nar­ne sa­rad­nje pro­fe­si­o­nal­nih prav­ni­ka, pro­fe­si­o­nal­nih an­tro­po­lo­ga i dru­gih struč­nja­ka u po­lju dru­štve­no-hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka, na za­jed­nič­kom za­la­ga­nju za da­lju de­pri­mor­di­ja­li­za­ci­ju i de­e­sen­ci­ja­li­za­ci­ju jav­nih po­li­ti­ka u Sr­bi­ji.