Homo academicus u tranziciji

Apstrakt

Ovaj rad je rezultat empirijskog istraživanja sprovedenog tokom 2022. i 2024. godine i zasnovan je u najvećoj meri na razgovorima s nekoliko redovnih profesora Univerziteta u Beogradu. Cilj tog istraživanja bio je da se dođe do što autentičnije predstave o radu na ovom univerzitetu tokom tridesetogodišnjeg perioda tranzicije u Srbiji. Prema iskazima mojih sagovornika, za referentnu osu „tranzicije” visokog obrazovanja uobičajeno se uzima „Bolonjska reforma“, u najširoj značenjskoj upotrebi tog pojma, duž koje možemo da posmatramo ključne promene u ovoj oblasti, koje su direktno ili indirektno povezane s procesom šire društvene tranzicije. Obimnu sakupljenu građu sam za potrebe ovog rada sistematizovala prvo po hronološkom principu, podelivši proces tranzicije u tri decenije, u čijim okvirima moji sagovornici porede uslove i promene koje su pratile i određivale rad na univerzitetu. Potom sam građu sistematizovala po kvalitativnom principu, izdvajajući najvažnije vrste promena koje su moji sagovornici „osetili na svojoj koži” ili primetili u svom neposrednom okruženju, a koje se tiču dve osnovne funkcije univerziteta: nastave i bavljenja naučno-istraživačkim radom. Teorijsko-metodološka pretpostavka ovakvog pristupa je da pripadnici akademske zajednice dele tzv. „akademsku kulturu” i da do odlika te kulture i načina na koje se ona menja (ili ostaje ista) možemo doći jedino približavanjem pojedincima i načinima na koje oni menjaju svoje društvene postupke, tumače i preinačuju novostečene odlike kulture – usled pritisaka uslova koji se menjaju.