Зашто савремена деца и одрасли воле бајке
DOI:
https://doi.org/10.21301/eap.v8i1.5Ključne reči:
бајка, родитељи, деца, омиљене бајке, психолошки значај бајке, суровост у бајкамаApstrakt
Рад је настао на основу теренског емпиријског истраживања, мишљења и ставова родитеља о бајкама. Истраживање је изведено помоћу посебно конструисаног упитника на узорку градских и сеоских испитаника родитеља оба пола у Јагодини и селима области Левча. Овде је представљено и анализирано мишљење родитеља о педагошком и психолошком значају бајке као фолклорног жанра. Резултати показују ко данас деци прича бајке, као и које су традиционалне бајке најомиљеније савременој деци и њиховим родитељима. На основу емпиријских резултата можемо поуздано одговорити шта родитељи у Србији мисле о томе да ли су „бруталне“, „крваве“ бајке штетне за децу или не? Посебно је значајно откриће шта родитељи сматрају зашто деца воле бајке и шта је то добро и лепо што она могу да науче из ових фантастичних прича.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Антонијевић, Драгана. 1991. Значење српских бајки. Београд: Етнографски институт САНУ.
Antonijević, Dragana. 2008. O Crvenkapi, Dureksu i ljutnji: proizvodnja, značenje i recepcija jedne bajke i jedne reklamne poruke. Etnoanropološki problemi 1: 13-38.
„Arefairytalesscarytodayschildren“. www. dailymail.co.uk/news/article-2100149.
Бетелхајм, Бруно. 1979. Значење бајки. Београд: Југославија.
Blythe, Sally Goddard. 2011. The Genius of Natural Childhood: Secrets of Thriving Children. London: Hawthorn Press.
Bošković-Stulli, Maja. 1983. „Svijet bajke i dijete“. U Usmena književnost nekad i danas. Beograd: Prosveta.
Голомб, Клер. 2012. Стварање имагинарних светова: улога уметности, магије и снова у развоју детета. Београд: Завод за уџбенике.
Јунг, Карл Густав. 1984. О психологији несвесног. Нови Сад: Матица српска.
Јунг, Карл Густав. 2003. „О феноменологији духа у бајкама“. У Архетипови и колективно несвесно. Београд: Атос.
Лити, Макс. 1994. Европска народна бајка: форма и суштина. Београд: Орбис.
Проп, Владимир Јаковљевич. 1982. Морфологија бајки. Београд: Просвета.
Sajfert, Angela. 2009. „Moja najdraža bajka“. U Živeti s bajkama. Ingrid Ridel (ur.). Beograd: Fedon.
Толкин, Џон Роналд Руел. 1993. Дрво и лист. Београд: Српска књижевна задруга.
Требјешанин, Жarko. 1994. „Савремена истражавања склопа, стила и смисла бајке“. У Европска народна бајка. Макс Лити (ур). Београд: Орбис.
Требјешанин, Жарко. 2011. Речник Јунгових појмова и симбола. Београд: Завод за уџбенике.
Требјешанин, Жарко. 2012а. „Значај маште, стваралаштва и снова за психички развој детета“. У Стварање имагинарних светова. Клер Голомб (ур). Београд: Завод за уџбенике.
Требјешанин, Жарко. 2012б. „Бајка“. У Лексикон психоанализе. Београд: Завод за уџбенике.
Фројд, Сигмунд. 1920/1996. С оне стране принципа задовољства, Нови Сад: Светови.
Frojd, Sigmund. 2011. Porodični roman neurotičara i drugi spisi. Beograd: Službeni glasnik.
Фром, Ерих. 2003. Заборављени јези. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Holbek, Bengt. 1998. Interpretation of Fairy Tales: Danish Folklore in a European Perspective. Helsinki: FF Communications 239.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
