Čemu još istorija arheologije?

Autori

  • Staša Babić Odeljenje za arheologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

DOI:

https://doi.org/10.21301/eap.v6i3.1

Ključne reči:

istorija arheologije, globalno/lokalno, prenos koncepata, društveni značaj i uloga arheologije

Apstrakt

Poslednjih decenija, u okviru širih kritičkih preispitivanja osnova arheologije, posebno u literaturi na engleskom jeziku, objavljen je niz radova koji ukazuju na genezu i teorijski okvir u kojem su nastali pojedini ključni koncepti unutar discipline. Sama osnova arheologije tako je smeštena u kulturni, politički i ideološki kontekst zapadne Evrope kraja XVIII i početka XIX veka. Na drugoj strani, ova strategija izučavanja prošlosti krajem XIX veka postala je deo akademskog života i u drugim sredinama (na primer, u Srbiji), gde su okolnosti bile sasvim drugačije. Pa ipak, osnovni koncepti preneti su iz svog originalnog konteksta, nužno pretrpeli transformacije i potom primenjivani sa dugotrajnim posledicama. Stoga je istraživanje istorije arheologije u različitim lokalnim sredinama značajno ne samo za same te sredine, već i za razumevanje društvene uloge i značaja arheološkog istraživanja uopšte.

##plugins.generic.usageStats.downloads##

##plugins.generic.usageStats.noStats##

Reference

Babić, Staša. 2002. „Still innocent after all these years? – Sketches for a social history of archaeology in Serbia“. In Archaologien Europas: Geschihte, Methoden und Theorien/Archaeologies of Europe: History, Methods and Theories, 309 – 322 . Tubinger Archaologische Taschenbucher, Band 3 (2002).

Babić, Staša. 2006. „Archaeology in Serbia – A Way Forward?“. In Homage to Milutin Garašanin, N. Tasić, C. Grozdanov (eds), 655 – 659. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts.

Бабић, Сташа. 2008. Грци и Други, Београд: Clio.

Babić, Staša. 2009. Jezik arheologije II, ili: Kako sam preživela promenu paradigme (The Language of Archaeology II, or: How I survived the paradigm shift) , Etnoantropološki problemi 4/1: 123 – 132.

Babić, Staša. 2010a. Arheologija i etnicitet (Archaeology and Ethnicity), Etnoantropološki problemi 5/1 (2010): 137 – 149.

Babić, Staša. 2010b. Prošlost kao Drugi – Drugi kao prošlost (The Past as the Other – The Other as the Past), Etnoantropološki problemi 5/2: 259 – 268.

Babić, Staša i Miodrag Tomović (ur.) 1996. Milutin Garašanin – Razgovori o arheologiji. Beograd: 3T.

Biehl, Peter, Alexander Gramsch & Arkadiusz Marciniak (eds) 2002. Archaölogien Europas: Geschihte, Methoden und Theorien/Archaeologies of Europe: History, Methods and Theories. Tubinger Archaologische Taschenbucher, Band 3.

Bradley, Richard. 2002. The Past in Prehistoric Societies. London: Routledge.

Chaturvedi, Vinayak (ed.) 2000. Mapping Subaltern Studies and the Postcolonial. London: Verso.

Daniel, Glyn. 1950 (1976) A Hundred Years of Archaeology. Cambridge, Mass: Harvard University Press.

Díaz-Andreu, Margarita. 2007. A World History of Nineteenth-Century Archaeology. Oxford: Oxford University Press.

Díaz-Andreu, Margarita & Marie Louise Stig Sørensen (eds) 1998. Excavating Women: History of Women in European Archaeology. London: Routledge.

Dimić, Ljubodrag, Miroslav Jovanović, Ljubinka Trgovčević, Milan Ristović, Dubravka Stojanović, Predrag Marković, Branka Prpa i Miroslav Perišić. 2004. Moderna srpska država 1804-2004: Hronologija. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju.

Џонсон, Метју. 2008. Археолошка теорија. Београд: Clio.

Gaddis, John Lewis. 2002. The Landscape of History – How Historians Map the Past. Oxford: Oxford University Press.

Gellner, Ernest. 1985. Relativism and the Social Sciences. Cambridge: Cambridge University Press.

Graves-Brown, Paul, Sian Jones & Clive Gamble (eds.) 1996. Cultural Identity and Archaeology – The Construction of European Communities. London: Routledge.

Hamilakis, Yannis. 2007. The Nation and its Ruins. Antiquity, Archaeology, and National Imagination in Greece. Oxford: Oxford University Press.

Hingley, Richard. 1999. Roman Officers and English Gentlemen. London: Routledge.

Hingley, Richard. 2009. The Recovery of Roman Britain 1586-1906. London: Routledge.

Hodder, Ian. 1991. „Archaeological theory in contemporary European societies: the emergence of competing traditions“. In Archaeological theory in Europe – the last three decades, ed. Ian Hodder, 1 – 24. London: Routledge.

Hodder, Ian. (ed.)1991. Archaeological Theory in Europe – The Last Three Decades. London: Routledge.

Hodder Ian & Robert Preucel (eds) 1996. Contemporary Archaeology in Theory. Oxford: Blackwell.

Jenkins, Keith. 1995. On “What is History?”. London: Routledge.

Latour, Bruno. 2004. Nikada nismo bili moderni. Zagreb: Arkzin.

Lucas, Gavin. 2001. Critical Approaches to Fieldwork – Contemporary and Historical Archaeological Practice. London: Routledge.

McGuire Randall. 1992. A Marxist Archaeology. San Diego: Academic Press.

Милинковић, Михаило. 1984. Значајни датуми из развоја српске археологије, Гласник Српског археолошког друштва 1, 40 – 47.

Милинковић, Михаило. 1990. Михаило Валтровић и оснивање Катедре за археологију, Зборник Филозофског факултета у Београду, 189 – 195.

Милинковић, Михаило. 1998. „Одељење за археологију“. У Филозофски факултет 1838 – 1998, 425-440. Београд: Филозофски факултет.

Mimica, Aljoša. 1999. „Čemu još istorija sociologije?“. U Tekst i kontekst. Ogledi o istoriji sociologije, A. Mimica (ur.), 7-27. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Morley, Neville. 2009. Antiquity and Modernity. Oxford: Wiley-Blackwell.

Novaković, Predrag. 2011. „Archaeology in the New Countries of Southeastern Europe: A Historical Perspective“. In Comparative Archeologies: A Sociological View of the Science of the Past, ed. Ludomir R. Lozny, 339 – 461. New York: Springer.

Novaković, Predrag, Milan Lovenjak & Mihael Budja 2004. Osamdeset let študija arheologije na Univerzi v Ljubljani. Ljubljana: Filozofska fakulteta, Oddelek za arheologijo.

Olsen, Bjornar. 2002. Od predmeta do teksta – Teorijske perspektive arheoloških istraživanja. Beograd: Geopoetika

Палавестра, Александар. 2000. Археологија у Балканском институту, Le memorial de l’Institut des etudes balkaniques – Trentieme anniversaire, Balcanica XXX – XXXI: 15 – 24.

Палавестра, Александар. 2005. „Добросуседско немешање. Српска археологија и етнологија (Good-Neighbourly Uninvolment. Serbian Archaeology and ethnology)“. У Етнологија и антропологија: стање и перспективе, Зборник Етнографског института САНУ 21, ур. Љиљана Гавриловић, 87 – 94. Београд: САНУ.

Pinsky, Valerie & AlisonWylie (eds) 1989. Critical Traditions in Contemporary Archaeology: Essays in the Philosophy, History and Socio-Politics of Archaeology. Cambridge: Cambridge University Press.

Radhakrishnan, Rajagopalan. 2003. Theory in an Uneven World. Oxford: Blackwell Publishers.

Schnapp, Alain. 1996. The Discovery of the Past. London: British Museum.

Shanks, Michael. 1996. Classical Archaeology of Greece – Experiences of the Discipline. London: Routledge.

Sklenář, Karel. 1983. Archaeology in Central Europe: the First 500 Years. Leicester University Press.

Срејовић, Драгослав. 1999. Празно поље, Београд: Ars Libri.

Thomas, Julian. 2004. Archaeology and Modernity. London: Routledge.

Trigger, Bruce. 1989. The History of Archaeological Thought. Cambridge University Press.

Ucko, Peter J. (ed.). 1995. Theory in Archaeology – A World Perspective. London: Routledge.

##submission.downloads##

Objavljeno

2011-09-05

Kako citirati

Babić, Staša. 2011. „Čemu Još Istorija Arheologije?“. Etnoantropološki Problemi 6 (3):565-77. https://doi.org/10.21301/eap.v6i3.1.

Broj časopisa

God. 6 Br. 3 (2011): Etnoantropološki problemi: Tematski broj - Arheologija

Sekcija

Tematski članci

Licenca

Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.

Crossref
Scopus
Google Scholar
Europe PMC

Najčitanije od istog autora

1 2 > >>