Balkans comme indication temporelle – Discours du balkanisme dans ’archéologie serbe

Auteurs

  • Staša Babić Department of Archaeology, Faculty of Philosophy, Belgrade University
  • Zorica Kuzmanović Department of Archaeology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Serbia

DOI :

https://doi.org/10.21301/EAP.v10i3.1

Mots-clés :

discours du balkanisme, continuité de la culture autochtone, archaisme stylistique/ conservatisme culturel, Balkans, conceptions archéologiques du temps

Résumé

L’idée de cours universellement linéaire du temps représente un élément important du cadre référentiel élémentaire de la recherche archéologique sur le passé. Cependant, même les points de départ théoriques fondamentaux de la discipline, telle la conceptualisation du temps, peuvent être remaniés et interprétés différemment en fonction du contexte social et culturel dans lequel est menée la recherche. L’histoire de l’archéologie serbe témoigne que, contrairement au cours temporel linéaire inéluctable, le regard sur le passé régional se caractérise par la répétition, l’immuabilité et l’éternel retour, ce qui implique l’hypothèse d’un passage du temps différent, anihistorique dans les Balkans. Ce récit est notamment perceptible dans les travaux qui se penchent sur l’interprétation du rôle de la civilisation antique greco-romaine dans le passé balkanique. L’ambivalence des principaux récits dans l’archéologie serbe par rapport à des origines supposées de la culture européenne correspond aux représentations sur les Balkans inscrites dans le discours du balkanisme, comme l’a défini Maria Todorova. 

Téléchargements

Les données relatives au téléchargement ne sont pas encore disponibles.

Références

Babić, Staša. 2010. Prošlost kao Drugi – Drugi kao prošlost. Etnoantropološki problemi 5/2: 259–268.

Babić, Staša. 2012. Klasični uzori i kako ih steći. Prilog razmišljanju o ulozi klasiče starine u obrazovanju. Antropologija 12/3: 41–52.

Fabian, Johannes. 1983. Time and the Other. How anthropology makes its object. New York: Columbia University Press.

Fleming, Katherine. 2000. Orientalism, the Balkans, and Balkan Historiography. American Historical Review 105/4: 1218–1233.

Gosden, Christopher. 1994. Social Being and Time. Oxford: Blackwell.

Hammon, Andrew. 2004. The Uses of Balkanism. Representation and Power in British Travel Writing, 1850‒1914. Slavonic and East European Review 82/3: 601–624.

Jezernik, Božidar. 2004. Wild Europe. The Balkans Through the Gaze of Western Travellers. London: Saqi Books.

Kienlin, Tobias. 2015. “All Heroes in Their Armour Bright and Shining? Comments on the Bronze Age ‘Other’”. In Fremdheit – Perspektiven auf das Andere, Universitätsforschungen zur prähistorischen Archäologie 264 / Kölner Beiträge zu Archäologie und Kulturwissenschaften, hrgs. Tobias Kienlin, 153–193. Bonn: Verlag Dr. Rudolf Habelt GmbH.

Kuzmanović, Zorica and Vladimir D. Mihajlović. 2015. Roman Emperors and Identity Constructions in Modern Serbia. Identity: Global Studies in Culture and Power 22/4: 416–432.

Lucas, Gavin. 2005. The Archareology of Time. London: Routledge.

Mano-Zisi, Đorđe i Ljubiša Popović. 1959. Grci i Iliri: njihovi kulturni odnosi u prošlosti naše zemlje na osnovu arheološkog materijala. Beograd: Narodni muzej.

Mihajlović, Vladimir D. 2013. Genius loci Balkani: recepcija prošlosti i konstruisanje akademskog narativa o balkanskom nasleđu. Etnoantropološki problemi 8/3: 779–803.

Milutinović, Zoran. 2011. Getting over Europe. The construction of Europe in Serbian culture. Amsterdam: Rodopi.

Morris, Ian. 1994. “Archaeologies of Greece”. In Classical Greece. Ancient histories and modern archaeologies, ed. by Ian Morris, 8–47. Cambridge: Cambridge University Press.

Neuburger, Mary. 2004. The Orient Within. Muslim Minorities and the Negotiation of Nationhood in Modern Bulgaria. Ithaca: Cornell University Press.

Norris, David. 1999. In the Wake of the Balkan Myth. Questions of Identity and Modernity. London: Macmillan.

Palavestra, Aleksandar. 2012. Vasić pre Vinče (1900–1908). Etnoantropološki problemi 7/3: 649–679.

Palavestra, Aleksandar. 2013. Čitanja Miloja M. Vasića u srpskoj arheologiji. Etnoantropološki problemi 8/3: 681–715.

Rowley-Conwy, Peter. 2007. From Genesis to Prehistory. The Archaeological Three Age System and its Contested Reception in Denmark, Britain, and Ireland. Oxford: Oxford University Press.

Said, Edward 1978. Orientalism. New York: Pantheon.

Settis, Salvatore. 2006. The Future of the ‘Classical’. Cambridge: Polity Press.

Thomas, Julian. 2004. Archaeology and Modernity. London: Routledge.

Todorova, Maria. 1997. Imagining the Balkans. Oxford University Press.

Todorova, Maria. 2002. “The Balkans as Category of Analysis. Borders, Space, Time.” In, Annäherungen an eine europäische Geschichtsschreibung, ed. by Gerald Stourzh, 57–83. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.

Todorova, Marija. 2006. Imaginarni Balkan. Beograd: XX vek.

Todorova, Marija. 2010. Dizanje prošlosti u vazduh. Beograd: XX vek.

Todorova, Maria. 2015. “Re-imagining the Balkans.” In Welcome to the Desert of Post-Socialism. Radical Politics after Yugoslavia, ed. by Srećko Horvat and Igor Štiks, 85–101. London: Verso.

Wylie, Alison. 2002. Thinking from Things, Essays in the Philosophy of Archaeology. Berkeley: University of California Press.

***

Бабић, Сташа. 2008. Грци и Други. Античка перцепција и перцепција антике. Београд: Cliо.

Богосављевић-Петровић, Вера. 2002. „Структура античког становништва у долини Ибра”. У Рад Драгослава Срејовића на истраживању античке археологије, ур. Никола Тасић, 191–211. Крагујевац: САНУ – Универзитет у Крагујевцу.

Будимир, Милан. 1969. Са балканских источника. Београд: Српска књижевна задруга.

Васић, Милоје М. 1908а. Преисторијски обредни предмети. Прилози ка познавању преисторијске религије у Србији. Старинар н. р. III: 71–120.

Васић, Милоје М. 1908b. Вотивна гривна. Старинар н. р. III: 189–191.

Васић, Милоје М. 1912. Жуто брдо. Прилози за познавање културе гвозденога доба у Дунавској Долини II, III. Старинар н. р. V: 1‒207.

Васић, Милоје М. 1932. Преисторијска Винча I. Индустрија цинабарита и косметика у Винчи. Београд: Државна штампарија.

Васић, Милоје М. 1936a. Преисторијска Винча II. Облици гробова. Мистичне очи. Игра на табли. Датовање Винче. Београд: Државна штампарија.

Васић, Милоје М. 1936b Преисторијска Винча III. Пластика. Београд: Државна штампарија.

Васић, Милоје М. 1936c Преисторијска Винча VI. Керамика. Београд: Државна штампарија.

Васић, Милоје М. 1954. Дионис и наш фолклор. Глас Српске академије наука CCXIV, Одељење друштвених наука 3: 129–163.

Јовановић, Александар. 2006. Тло Србије – завичај римских царева. Београд: Принцип Бонат Прес.

Палавестра, Александар. 2011а. Културни контексти археологије. Београд: Филозофски факултет.

Палавестра, Александар. 2011b. У служби континуитета. Етно-археологија у Србији. Етноантрополошки проблеми 6/3: 579–594.

Срејовић, Драгослав. 2001. Искуства прошлости. Београд: Ars libri.

Téléchargements

Publiée

2015-09-15

Comment citer

Babić, Staša, et Zorica Kuzmanović. 2015. « Balkans Comme Indication Temporelle – Discours Du Balkanisme Dans ’archéologie Serbe ». Problèmes d’ethnologie Et d’anthropologie 10 (3):539-55. https://doi.org/10.21301/EAP.v10i3.1.

Numéro

Vol. 10 No 3 (2015): Problèmes d’ethnologie et d’anthropologie: Numéro thématique - Archéologie

Rubrique

Thematic Articles

Licence

Creative Commons License

Ce travail est disponible sous licence Creative Commons Attribution - Partage dans les Mêmes Conditions 4.0 International.

Crossref
Scopus
Google Scholar
Europe PMC

Articles les plus lus par le même auteur ou la même autrice

1 2 3 > >>