Balkan kao vremenska odrednica – Diskurs balkanizma u srpskoj arheologiji
DOI:
https://doi.org/10.21301/EAP.v10i3.1Ključne reči:
diskurs balkanizma, kontinuitet autohtone kulture, stilski arhaizam/kulturni konzervativizam, Balkan, arheološke koncepcije vremenaApstrakt
Ideja o univerzalnom linearnom toku vremena predstavlja važan element bazičnog referentnog okvira arheološkog istraživanja prošlosti. Međutim, čak i fundamentalna teorijska polazišta discipline, kao što je konceptualizovanje vremena, mogu biti preinačena i različito tumačena u zavisnosti od društvenog i kulturnog konteksta u kojem se sprovodi istraživanje. Istorija srpske arheologije svedoči da je, suprotno podrazumevajućem linearnom vremenskom toku, pogled na regionalnu prošlost karakterističan po ponavljanju, nepromenljivosti i stalnom vraćanju, što implicira pretpostavku o drugačijem, aistoričnom protoku vremena na Balkanu. Ovaj je narativ posebno uočljiv u radovima koji se bave tumačenjem uloge antičke grčko-rimske civilizacije u balkanskoj prošlosti. Ambivalentnost vodećih narativa u srpskoj arheologiji u odnosu na pretpostavljena izvorišta evropske kulture korespondira sa predstavama o Balkanu koje su upisane u diskurs balkanizma, kako ga je definisala M. Todorova.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Babić, Staša. 2010. Prošlost kao Drugi – Drugi kao prošlost. Etnoantropološki problemi 5/2: 259–268.
Babić, Staša. 2012. Klasični uzori i kako ih steći. Prilog razmišljanju o ulozi klasiče starine u obrazovanju. Antropologija 12/3: 41–52.
Fabian, Johannes. 1983. Time and the Other. How anthropology makes its object. New York: Columbia University Press.
Fleming, Katherine. 2000. Orientalism, the Balkans, and Balkan Historiography. American Historical Review 105/4: 1218–1233.
Gosden, Christopher. 1994. Social Being and Time. Oxford: Blackwell.
Hammon, Andrew. 2004. The Uses of Balkanism. Representation and Power in British Travel Writing, 1850‒1914. Slavonic and East European Review 82/3: 601–624.
Jezernik, Božidar. 2004. Wild Europe. The Balkans Through the Gaze of Western Travellers. London: Saqi Books.
Kienlin, Tobias. 2015. “All Heroes in Their Armour Bright and Shining? Comments on the Bronze Age ‘Other’”. In Fremdheit – Perspektiven auf das Andere, Universitätsforschungen zur prähistorischen Archäologie 264 / Kölner Beiträge zu Archäologie und Kulturwissenschaften, hrgs. Tobias Kienlin, 153–193. Bonn: Verlag Dr. Rudolf Habelt GmbH.
Kuzmanović, Zorica and Vladimir D. Mihajlović. 2015. Roman Emperors and Identity Constructions in Modern Serbia. Identity: Global Studies in Culture and Power 22/4: 416–432.
Lucas, Gavin. 2005. The Archareology of Time. London: Routledge.
Mano-Zisi, Đorđe i Ljubiša Popović. 1959. Grci i Iliri: njihovi kulturni odnosi u prošlosti naše zemlje na osnovu arheološkog materijala. Beograd: Narodni muzej.
Mihajlović, Vladimir D. 2013. Genius loci Balkani: recepcija prošlosti i konstruisanje akademskog narativa o balkanskom nasleđu. Etnoantropološki problemi 8/3: 779–803.
Milutinović, Zoran. 2011. Getting over Europe. The construction of Europe in Serbian culture. Amsterdam: Rodopi.
Morris, Ian. 1994. “Archaeologies of Greece”. In Classical Greece. Ancient histories and modern archaeologies, ed. by Ian Morris, 8–47. Cambridge: Cambridge University Press.
Neuburger, Mary. 2004. The Orient Within. Muslim Minorities and the Negotiation of Nationhood in Modern Bulgaria. Ithaca: Cornell University Press.
Norris, David. 1999. In the Wake of the Balkan Myth. Questions of Identity and Modernity. London: Macmillan.
Palavestra, Aleksandar. 2012. Vasić pre Vinče (1900–1908). Etnoantropološki problemi 7/3: 649–679.
Palavestra, Aleksandar. 2013. Čitanja Miloja M. Vasića u srpskoj arheologiji. Etnoantropološki problemi 8/3: 681–715.
Rowley-Conwy, Peter. 2007. From Genesis to Prehistory. The Archaeological Three Age System and its Contested Reception in Denmark, Britain, and Ireland. Oxford: Oxford University Press.
Said, Edward 1978. Orientalism. New York: Pantheon.
Settis, Salvatore. 2006. The Future of the ‘Classical’. Cambridge: Polity Press.
Thomas, Julian. 2004. Archaeology and Modernity. London: Routledge.
Todorova, Maria. 1997. Imagining the Balkans. Oxford University Press.
Todorova, Maria. 2002. “The Balkans as Category of Analysis. Borders, Space, Time.” In, Annäherungen an eine europäische Geschichtsschreibung, ed. by Gerald Stourzh, 57–83. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.
Todorova, Marija. 2006. Imaginarni Balkan. Beograd: XX vek.
Todorova, Marija. 2010. Dizanje prošlosti u vazduh. Beograd: XX vek.
Todorova, Maria. 2015. “Re-imagining the Balkans.” In Welcome to the Desert of Post-Socialism. Radical Politics after Yugoslavia, ed. by Srećko Horvat and Igor Štiks, 85–101. London: Verso.
Wylie, Alison. 2002. Thinking from Things, Essays in the Philosophy of Archaeology. Berkeley: University of California Press.
***
Бабић, Сташа. 2008. Грци и Други. Античка перцепција и перцепција антике. Београд: Cliо.
Богосављевић-Петровић, Вера. 2002. „Структура античког становништва у долини Ибра”. У Рад Драгослава Срејовића на истраживању античке археологије, ур. Никола Тасић, 191–211. Крагујевац: САНУ – Универзитет у Крагујевцу.
Будимир, Милан. 1969. Са балканских источника. Београд: Српска књижевна задруга.
Васић, Милоје М. 1908а. Преисторијски обредни предмети. Прилози ка познавању преисторијске религије у Србији. Старинар н. р. III: 71–120.
Васић, Милоје М. 1908b. Вотивна гривна. Старинар н. р. III: 189–191.
Васић, Милоје М. 1912. Жуто брдо. Прилози за познавање културе гвозденога доба у Дунавској Долини II, III. Старинар н. р. V: 1‒207.
Васић, Милоје М. 1932. Преисторијска Винча I. Индустрија цинабарита и косметика у Винчи. Београд: Државна штампарија.
Васић, Милоје М. 1936a. Преисторијска Винча II. Облици гробова. Мистичне очи. Игра на табли. Датовање Винче. Београд: Државна штампарија.
Васић, Милоје М. 1936b Преисторијска Винча III. Пластика. Београд: Државна штампарија.
Васић, Милоје М. 1936c Преисторијска Винча VI. Керамика. Београд: Државна штампарија.
Васић, Милоје М. 1954. Дионис и наш фолклор. Глас Српске академије наука CCXIV, Одељење друштвених наука 3: 129–163.
Јовановић, Александар. 2006. Тло Србије – завичај римских царева. Београд: Принцип Бонат Прес.
Палавестра, Александар. 2011а. Културни контексти археологије. Београд: Филозофски факултет.
Палавестра, Александар. 2011b. У служби континуитета. Етно-археологија у Србији. Етноантрополошки проблеми 6/3: 579–594.
Срејовић, Драгослав. 2001. Искуства прошлости. Београд: Ars libri.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
World Cat
AnthroSerbia
